Prošle nedelje ukrajinska opozicija zauzela je državne institucije u Kijevu. U međuvremenu je opozicija postala vlast koju niko u međunarodnoj zajednici ne osporava, čak ni Rusija. Činjenica je da sada, u najmanju ruku, postoji šum na relaciji Ukrajina – Rusija. Ali Kremlj- bez obzira na izjavu marginalizovanog premijera Dmitrija Medvedeva da Rusija nema s kim da priča u Kijevu – ne dovodi u pitanje „realnost na terenu“, a svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča više ne doživljava kao aktera ukrajinske drame.
Najviše što Janukovič od Rusije može da dobije jeste status azilanta, kao Snouden, ili političke izbeglice kao Mira Marković ili Marko Milošević. Malo li je?
Najljući protivnici promene u Kijevu – tako izgleda na osnovu medijskih izveštaja – jesu stanovnici istočnih delova Ukrajine, posebno oni na Krimu. Naglašavanjem da je reč o Rusima, u šta ne treba preterano sumnjati, ili o „pro-Rusima“ pretpostavlja se konfrontacija između Ukrajine i Rusije, potencijalno između Zapada i Rusije.
Tenzije, u tom smislu, podstiču i nove ukrajinske vlasti govoreći o agresiji Rusije. Neobično je to što Kijev istovremeno traži od Moskve da „prestane sa potezima koji mogu da podrivaju teritorijalni integritet zemlje“ i poziva SAD i Veliku Britaniju da garantuju suverenitet Ukrajine.
Kao što nije bilo sasvim jasno šta se dešavalo tokom kratkotrajnog interregnuma u Kijevu, dok su paravojne formacije „zavodile red“ na ulicama, situacija u Simferopolju i Sevastopolju ove nedelje izgleda maglovito. Iz Kijeva upozoravaju da Rusija drži stvari pod kontrolom, blokira aerodrom i šalje helikoptere, dok ruska Crnomorska flota sve demantuje.
Hoće li doći do direktne konftontacije koja će demantovati istoričare i politikologe, koji su kao potencijalna mesta nove svetske apokalipse na stogodišnjicu Velikog rata videli Južno kinesko more i Korejsko poluostrvo?
Zapadu svakako jeste u interesu istiskivanje Rusije iz Ukrajine, kao i sa Kavkaza. Međutim, Zapad nema potencijal za konfrontaciju, politički, materijalni niti vojni. Rusija može vojno da interveniše, ali time bi protiv sebe okupila široki front neprijatelja i zaigrala na vrlo nesigurnu kartu.
Memorandumom iz 1994. teritorijalni integritet Ukrajine podržali su, osim Britanije i SAD, Francuska i Rusija. Jedina razumna perspektiva za Ukrajinu jeste da njenu stabilnost „garantuju“ i Zapad i Istok i da njeni građani sami odlučuju hoće li se integrisati u određene blokove.
Pokušaji jednostranog sređivanja stvari mogu jedino da prodube i prošire krizu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
