Nepoznavanje problema

Prvo, tvrdio sam i dalje tvrdim da ZUOV nema kadrove kompetentne da urade veoma ozbiljan posao kakav je izrada standarda kvaliteta udžbenika. Čikam dr Avramovića da navede jedan jedini rad saradnika ZUOV-a koji su radili na standardima kvaliteta udžbenika da se odnosi na teoriju i konstrukciju udžbenika. Njegova tvrdnja da su njegovi saradnici kompetentni glasi: „…svi su nastavnici sa dugogodišnjim iskustvom u školi“ (!). Ovakav „stručni“ stav je previše čak i od jednog direktora Zavoda. U nastavku je dodao „…i u Zavodu na poslovima ocenjivanja udžbenika“, a upravo je tu sporna njihova stručnost.

Drugo, jesam odbio poziv (upućen dan pre zakazanog okruglog stola!) jer je Zavod već odredio dnevni red gde je šest vrlo nestručnih ljudi iz Zavoda (samo iz Zavoda!) imalo izlaganja o standardima kvaliteta udžbenika, a mene su zvali kao slušaoca (!). A ja se bavim teorijom i istraživanjima udžbenika već 35 godina, imam (sa saradnicima) knjigu „Vodič za dobar udžbenik“, koja upravo sadrži definisana 43 standarda kvaliteta udžbenika, koja je dobila aprilsku nagradu grada Beograda i koju je Georg Eckert Institut for International Textbook Research/ UNESCO na svoju inicijativu objavio na engleskom prošle godine.

Treće, i pored toga što je ta knjiga već bila objavljena kada je Zavod radio standarde kvaliteta udžbenika, niko od autora nije bio pozvan da učestvuje u tom poslu, nego su to radili amateri. Oni nisu to radili po našoj knjizi, kako to tvrdi Z. Avramović, jer je i za prepisivanje potrebna određena stručnost, nego su samo preuzeli nešto od terminologije iz te knjige.

Četvrto, direktor Zavoda bi morao da zna i da pošteno saopšti da je, i pored izuzetno argumentovanih kritika predloženog, Nacionalni prosvetni savet uslovno i oročeno prihvatio izuzetno loše standarde kvaliteta udžbenika (bez definisane procedure njihove primene!) i da je primena tih standarda stvorila veliki broj problema. Nacionalni prosvetni savet se nije držao svog zaključka da se uslovno usvojeni standardi preispitaju. A Zavod je svojim okruglim stolom hteo da zauzme poziciju da ponovo radi ono za šta nije kvalifikovan.

Peto, u intervjuu za Danas sam analizirao proceduru za ocenu i usvajanje udžbenika koja je predviđena u Nacrtu zakona o udžbenicima. U toj proceduri nije predviđena mogućnost da neka instanca razmatra predloge za odobravanje udžbenika, već predlozi Komisije za ocenu Zavod prosleđuje, a ministar samo formalno potpisuje odluku. Dakle, ne postoji ni teorijska mogućnost da, sem tri ocenjivača koje odredi Zavod, razmatra te preloge. A direktor Zavoda, kada se već upušta u komentarisanje onih stvari koje ne poznaje, morao bi da zna da je takva instanca dosad postojala (to je bio NPS) i da je upravo NPS više puta odbacivao predloge za odobrenje udžbenika koje su davale komisije Zavoda i da je u proceduri ekspertize ispravljao pogrešne predloge komisija Zavoda.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji