Novi kineski prodor

To je bila prva poseta Si Đinpinga Evropi od kada je u martu 2013. izabran na taj položaj. Izjavom da se Kina protivi mešanju u unutrašnje poslove drugih država, izostalo je decidirano izjašnjavanje po pitanju krize u Ukrajini, mada su neki, sudeći po komentarima u Vašingtonu i Moskvi, to i očekivali. Ne stavljajući se ni na čiju stranu, Peking nije dozvolio da bude uvučen u novi hladni rat između Moskve i Vašingtona. U trouglu velikih sila Peking ne želi da bude džoker ni Moskve ni Vašingtona. Na trasi takvog stava je i mišljenje u uvodniku lista KP Kine Ženmin žibao, koje kaže da je „Rusija naterala Zapad da shvati da u hladnom ratu pobednika jednostavno – nema“.

Kina je iznela svoj stav u GS UN glasanjem o rezoluciji o teritorijalnom integritetu Ukrajine. Zajedno sa Indijom i Brazilom u grupi od 58 država odlučila je da se ne izjašnjava, ne zato što podržava ili ne akciju Rusije vezanu za Krim, već iz drugih interesa i mnogo dalekosežnijih pobuda. Razlozi promišljenog stava leže u proceni Pekinga da se u slučaju Ukrajine radi o krupnoj, ali ne i prelomnoj promeni na geopolitičkoj mapi sveta. Takvih ključnih tačaka na šahovskoj svetskoj tabli ima još i stavljanje na bilo čiju stranu posebno je delikatno. Samo u Aziji ima dosta neuralgičnih nerešenih teritorijalnih sporova, u kojima je involvirana i kineska strana. Tu je i otvoreno pitanje suvereniteta nad Tajvanom. Zatim teritorijalni problemi nad ostrvima u Istočnom i Južnom kineskom moru na azijskom pacifičkom obodu, bogata naftom i gasom, pokrivena „američkim zaštitnim kišobranom“. Tu je i indijsko-kineski pogranični nerešen spor nad ogromnom teritorijom oko koje je vođen rat 1962. itd.

Sadržaj evropske turneje Si Đinpinga najbolje je ilustrovala njegova izjava, kada je rekao da je doputovao u cilju „izgradnje mosta duž evroazijskog kontinenta“. Dokaz toga je i dolazak oko 200 vodećih kineskih privrednika. Na trasi ove poruke bio je i naslov njegovog predavanja u Diseldorfu pred velikim brojem vodećih nemačkih privrednika i poslovnih ljudi, a koje je glasilo: „Iskoristimo priliku Kine u ostvarivanju zajedničkog razvoja“. U vreme Đinpingove posete Evropi, sklopljeni su poslovi vredni milijardi evra. Otvoreni su novi „tehnološki putevi svile“ na dugoj trasi između Dalekog istoka i Zapadne Evrope. Nije bez razloga predsednik u Duisburgu sačekao dolazak duge kompozicije voza iz Šangaja sa kineskom elektronskom opremom. Trasa ovog voza, nazvana Železničkim putem svile, duga je čak 13.000 kilometara i duža je od Transibirske železnice. U sedištu EU, u Briselu, konstatovano je da je EU najveći strateški trgovinski partner Kine. Vrednost trgovinske razmene u 2013. iznosila je čak 560 milijardi evra. Međutim, i pored ovako velike vrednosti u trgovinskoj razmeni između EU i Kine nije još usaglašen sporazum o slobodnoj trgovini, mada su diplomatski odnosi EU i Kine uspostavljeni 1975.

Francuski predsednik Oland rekao je da novi francusko-kineski ugovori teški 18 milijardi evra ne znače „samo nove poslove i privredni rast već da oni nose, ono što je najvažnije, dobru perspektivu u budućnost francusko-kineskih odnosa“. Svakako da je Oland mislio i na uravnoteženje velikog trgovinskog debalansa sa Kinom. Francuska je imala samo u 2013. deficit sa Kinom od 26 milijardi evra. Od 50 potpisanih sporazuma najvredniji je ugovor o kineskoj narudžbi 70 aviona „Erbas“ u vrednosti 10 milijardi evra. Sklopljen je sporazum i o zajedničkoj proizvodnji 1.000 helikoptera. Tu su i vredni ugovori o saradnji u oblasti auto industrije i nuklearne energije. Francuskoj auto-grupaciji „Pežo-Sitroen“ otvara se značajna perspektiva u saradnji sa kompanijom „Don feng“.

Sa Nemačkom, najjačom privrednom silom Evrope, Kina je sklopila poslove vredne milijarde evra. Poslovi se odnose prvenstveno na auto i hemijsku industriju, energetiku i bankarstvo. „Dajmler“ će do 2015. investirati milijardu evra, zajedno sa kineskim partnerom u proširenju kapaciteta zajedničke proizvodnje u Pekingu. Folksvagen i njegov kineski partner SAIX razviće saradnju u proizvodnji vozila s „gorivim ćelijama“ i vozilima na hibridni pogon. Nemački BMW će proširiti saradnju s kineskom firmom Briliance. Ugovorom je predviđeno i da hemijski gigant „Bayer“ modernizuje fabriku u Pekingu za 100 miliona evra. Sklopljeni su ugovori o saradnji u energetici između Simensa i kineskih velikih firmi i sporazumi dveju centralnih banaka o pogodnostima plaćanja poslova juanom. Kina i Nemačka su vodeći svetski izvoznici. Kina je treći najveći spoljnotrgovnski partner Nemačke. Lane je trgovinska razmena premašila 140 milijardi evra. Procene su da će u ovoj godini razmena biti preko 160 milijardi evra.

Još je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder bio okupiran biznisom sa Kinom. To su Kinezi posebno uvažavali. Nikada Šreder Kinezima nije pomenuo ljudska prava, a bio je u Kini za vreme svog mandata čak šest puta. Merkelova je za vreme prve zvanične posete usred Pekinga, podsetila je domaćine na neophodnost poštovanja ljudskih prava. Kineski mediji oštro su je kritikovali zbog mešanja u unutrašnje poslove. Tako je bilo i ovoga puta, samo na drugačiji način. Za vreme posete Nemačkoj A. Merkel je predsedniku ukazala je, kao usput i slučajno, na značaj poštovanja slobode govora i važnost principa uvažavanja ljudskih prava. Đinping nije Merkelovoj replicirao, ali je iskoristio prvu sledeću priliku za javni odgovor. Na predavanju u Brižu, kojem su prisustvovali belgijski kralj Filip i premijer Elio di Rupo, predsednik Kine ukazao je na suštinske razlike u poimanju demokratije koje postoje na Dalekom istoku i Zapadu. On je naglasio da zbog specifičnih istorijskih uslova Kina ne može da kopira politički sistem Zapada i njegov oblik, višepartijsku zapadnu demokratiju. Kako eksperimenti u prošlosti sa različitim političkim sistemima (ustavnom monarhijom, parlamentarizmom, višestranačkim sistemom) nisu dali rezultate, Kina neće ni danas kopirati zapadnu demokratiju, jer bi to prouzrokovalo „katastrofalne posledice“, rekao je predsednik Kine.

Zanimljivo je da je odmah nakon tog predavanja u Pekingu objavljeno za kinesku javnost tumačenje predsednikovih reči iznetih u Brižu. Na stranicama milionskog tiražnog nedeljnika KPK „Traganje za istinom“ rečeno je da ne postoje „univerzalne vrednosti“ koje bi bile model primenjiv za sva društva. To praktično znači, rečeno je, da tri ključne osobenosti zapadne demokratije: – višestranački izbori; smena vlasti i slobodni mediji nisu model primenjiv za sva društva. Zapad već skoro 200 godina govori o slobodi, demokratiji i ljudskim pravima, a ne uspeva da postigne bitniji napredak u ovim oblastima, ukazao je pomenuti izvor u Pekingu. Pominjući kinesku poslovicu da „cipela odgovara tek kada se obuje“, nedeljnik je u svom komentaru zaključio da i kineski narod ima pravo na izbor svog puta sadržanog u „socijalizmu sa kineskim osobenostima“.

Ova poseta je ukazala da kineska moćna privreda raspolaže drugačijim i bogatijim ponudama na meniju, nego što je otvaranje novih hladnoratovskih dosijea između Istoka i Zapada. Sumiranje posete dalo je za pravo onima koji su skrenuli pažnju da će ponude Kine zemljama Evrope biti sadržajno raznovrsnije od onih kojima raspolažu drugi veliki partneri Zapada, posebno SAD.