Posle dugo vremena imali smo pravu zvaničnu, državnu posetu na najvišem nivou, i to u liku predsednika Hrvatske. U toku dvodnevnog boravka, pored razgovora sa domaćinom i premijerom Cvetkovićem, predsednik Josipović imao je, na svoj ili predlog domaćina, više susreta sa građanima i NVO, koji su svi praćeni s najvećom pažnjom javnosti i, prema vestima, sa simpatijama, što mu je omogućilo da upozna novu Srbiju.
Razumno je ostavljanje najtežih ili na duži rok rešivih pitanja kao što su: granice, tužba i protivtužba kod Haškog suda i dr. uz jasnu opredeljenost za njihovo rešavanje kad se steknu uslovi i uverenje da neće opterećivati unapređenje odnosa i razvoj uzajamno korisne saradnje, što se može odnositi i na hrvatsko priznanje nezavisnosti Kosova. Rešavanje, pak, pojedinačnih pitanja (povratak kulturnog blaga, ustupanje dokumenata iz Vukovara i dr.) mogu učiniti bespredmetnim i nametnuti povlačenje njihove tužbu i naše protivtužbe, uz očekivanje da normalizovani odnosi iznedre i neko nekonvencionalno rešenje pitanja granica. Predsednik Josipović je uverljivo naglasio da Hrvatska neće koristiti predstojeće članstvo u EU za iznuđivanje rešenja preostalih pitanja zaostalih iz prošlosti niti usporavati evrointegracije Srbije i drugih balkanskih zemalja.
Neizostavan i značajan elemenat posete je prijateljska atmosfera. Predsednik Josipović je u predsedniku Tadiću našao partnera i prijatelja… sličnih životnih nazora, političke filozofije i razumevanja međunarodnih odnosa, što im omogućuje vođenje politike pomirenja, razumevanja, saradnje i suživota. Ukratko – prave ličnosti za pionirski posao građenja odnosa iz ruševina. Iako lični odnosi ne čine sve (uloga ličnosti u istoriji!), oni znače veoma mnogo jer, kako su predsednici konstatovali, i pored ustavnih ograničenja, imaju dovoljno mogućnosti da utiču na željeni pravac razvoja odnosa između dveju zemalja.
Polazeći od toga, nije im bilo teško da se slože oko izgradnje atmosfere poverenja i potrebe razvoja regionalne saradnje, dok se predsednik Hrvatske, umesto nadmetanja oko liderstva u regionu, zauzeo za ravnopravne, partnerske odnose iz kojih će svi imati koristi, što bi trebalo da naiđe na razumevanje i podršku suseda. Potvrđena je sličnost pristupa Bosni i Hercegovini, a predsednik Josipović potvrdio da Republiku Srpsku, za razliku od svog prethodnika, vidi kao ustavni entitet, uz zadovoljstvo posetom i razgovorima u Banjaluci.
Nasuprot retkim apriornim sumnjama u iskrenost hrvatskog predsednika, uz optuživanje za koautorstvo u tužbi Haškom sudu, pa za mišljenje o nezavisnosti Kosova istom sudu, reakcije javnosti, i ovde i u Hrvatskoj su vrlo pozitivne, do sada ostvarena saradnja i razumevanje dva predsednika daju dovoljno osnova za pozitivnu ocenu posete, kao prekretnicu u istoriji odnosa dveju zemalja „na dobrom putu“, ali i za uporan rad na savladavanju prepreka i rešavanje pitanja preostalih iz prošlog „teškog perioda“.
Autor je član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
