Novo ledeno doba

Iz beogradske vizure, sa dolaskom Šešelja nakon skoro 12 godina haškog pritvora, nije se bitno ništa politički promenilo. Jeste lider radikala održao dve pres-konferencije, govorio na mitingu, i dao nekoliko većih intervjua štampanim medijima. I nije rekao ništa što već nije dosad, uključujući i to da se ne odriče političke ideje o Velikoj Srbiji, s tom inovacijom što se ona sad prostire i do Drača u Albaniji. Ceo nastup delovao je anahrono, a i zbog Šešeljevog fizičkog stanja, kao senka senke nekadašnjih njegovih istupa.

U Zagrebu su u tome, od prvog trenutka i izjava predsednika Josipovića i premijera Milanovića, videli političku težinu, koja zahteva posebne političke akcije – deklaracije i međunarodne rezolucije. U izjavi za Danas Jadranka Kosor tvrdi da deklaracija u hrvatskom parlamentu koja traži osudu Šešeljeve retorike nema veze sa aktuelnom kampanjom za predsedničke izbore. Hrvatske je parlamentarce, kako se čulo u raspravi, posebno iziritiralo to što je Šešelj „čestitao četnicima dan oslobođenja Vukovara“.

Kakvi god da su razlozi unutrašnje politike Hrvatske, a sigurno je da izbori, uprkos suprotnim tvrdnjama, i te kako doprinose dizanju tenzija, pokazalo se još jednom da je negativna indukcija najmoćnija uzajamna sila između država bivše Jugoslavije. Koliko god se iz Zagreba poručivalo da je cilj legitiman – prozvati Haški tribunal zbog presedana, a da Srbija kao zemlja kandidatkinja za članstvo u EU treba da osudi „projekat prekrajanja granica i govor mržnje“, na delu je potpuno vidljiva namera da se demonstrira regionalna premoć. U trenutku koji je delikatan po Beograd, čije su prisne veze sa Rusijom pod posebnim mikroskopom Brisela. I kada se bliži, za februar najavljena presuda Međunarodnog suda pravde po uzajamnim hrvatsko-srpskim tužbama za genocid.

Uostalom, iz Zagreba se izričito poručuje da je Hrvatska za razliku od Srbije punopravna članica NATO i EU, što je svetlosnim godinama udaljeno od ranijih prijateljskih gestova kao što je ustupanje prevedenih evropskih propisa Beogradu. Pridavanje tolikog značaja Šešelju, gotovo do nivoa prepreke u EU integracijama i regionalnoj saradnji, u Srbiji može biti doživljeno samo kao još jedna komšijska ujdurma, s obzirom da za Zagreb takva prepreka nije bila operacija Oluja, čija će se dvadeseta obljetnica obeležavati sledećeg leta. Što daje novi zamah uzajamnoj proizvodnji negativnosti.