Obamin istorijski Iskorak

„Začuđujuće odmeren i razborit“ dijalog obavljen je u okviru samita Organizacije američkih država (OAD). Obama je učinio istorijski iskorak naglasivši da Kuba ne predstavlja nikakvu bezbednosnu opasnost po interese SAD. Kastro mlađi je saglasan da je došlo vreme za otopljavanje odnosa između dve zemlje. Bela kuća je povukla i prvi konkretan potez uklonivši Kubu sa „liste sponzora terorizma“. Do uspostavljanja diplomatskih odnosa i ukidanja poluvekovne blokade „crvenog vulkana Kariba“ proći će, međutim, još dosta vremena, jer je na tom putu mnoštvo obostrano nagomilanih prepreka odnosno „osetljivih pitanja“. Osim toga, Obami se bliži kraj mandata pa ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri će njegov naslednik slediti politiku deset Obaminih prethodnika u odnosu na Kastrovu Kubu, a koliko će biti spreman da prihvati i dalje podrži njegov iskorak prema karipskom ostrvu. Treba naravno imati u vidu i jak antikastro front u SAD, uključujući i činjenicu da se sin kubanskih imigranata uključuje u republikansku trku za Obaminog naslednika.

Prilika je, međutim, da se podseti na početak i razmere američko-kubanskog konflikta. Kastro je odmah posle pobede na Kubi povukao radikalan potez. On je već u maju 1959. sproveo agrarnu reformu, nacionalizovao šećerane i sva sredstva za proizvodnju, fabrike, banke, trgovinu, američke zemljišne posede i kapital. Bio je to otvoreni izazov kolosu sa severa. Usledila je delimična ekonomska blokada – ukinuta je kupovina kubanskog šećera, ključnog ostrvskog proizvoda i obustavljen izvoz svih prehrambenih i industrijskih proizvoda na Kubu, pa je svih 160 šećerana ostalo bez rezervnih delova. „Ekonomska agresija“ na Kubu je imala nesagledive i dugoročne posledice – od teškoća u snabdevanju, proizvodnji do zdravstva. Od 6.000 lekara polovina je našla utočište u SAD, nakon pobede revolucije, iselio se veliki broj intelektualaca drugih struka, ostavljajući na ostrvu milion potpuno nepismenih, više od milion polupismenih i pola miliona dece koja ne idu u školu. (Kubansko zdravstvo je danas na zavidnom nivou po svetskim merilima, na ostrvu nema nepismenih, sva deca se školuju, što je nesumnjivo podvig za divljenje.)

Predsednik Kenedi je aprila 1961. zaveo totalnu blokadu karipskog ostrva. Istovremeno, izveo je i invaziju u Zalivu svinja. U vatru je gurnuo celokupnu strukturu Batistine Kube, u režiji CIA. Sve je učinjeno tako da bi za rušenje Kastra Vašington bio “ odgovoran“ samo u slučaju uspeha invazije. Invazija nije uspela, a analitičari su to ocenili kao najnesrećniji početak Kenedijeve spoljnopolitičke ere. Kuba je godinu i po dana kasnije, oktobra 1962, u centru raketne krize čiji su akteri bili SAD i Sovjetski Savez, odnosno Hruščov i Kenedi. U junu 1963. predsednik Kenedi lično odobrava preduzimanje sabotaža na Kubi. Na udaru su elektrane, rafinerije nafte, železnički i drugi transport i proizvodnja u celini. Naznačeno je da sve operacije treba da izvode kubanski emigranti. Kuba je ubrzo osetila posledice ovog plana. Samo u jednom danu trinaest sabotaža širih razmera potreslo je karipsko ostrvo. Kuba i Kastro su bili stalna meta subverzivnih aktivnosti i tokom narednih godina.

Reganovim ulaskom u Belu kuću došlo je do eskalacije Hladnog rata u eteru. Izazov je uputila američka strana uspostavljanjem snažne radio-stanice koja bi isključivo delovala protiv Kube. Dali su joj ime apostola kubanske revolucije Hosea Martija. Bušova administracija je pojačala blokadu Kube. Najavljujući stvaranje „Komisije za pomoć slobodnoj Kubi“ ona je objavila i mere od 400 tačaka kojima se pojačava i strogo kontroliše embargo. Tako svakom Amerikancu koji bez dozvole poseti karipsko ostrvo sleduje visoka novčana kazna. Vlasnici jahti koje se upute prema Kubi izloženi su riziku da plate kaznu od 25.000 dolara ili da dobiju pet godina zatvora, uz zaplenu plovila. Strani brodovi koji posete kubanske luke ne mogu da bace sidro u američkim lukama tokom šest meseci. Uveden je i selektivni embargo za kubanske sportiste, pa je tako decembra 2005. Stejt department uskratio vize bejzbol reprezentaciji Kube, višestrukom svetskom i olimpijskom prvaku, za mečeve nezvaničnog prvenstva sveta.

I Kasro i Obama shvatili su da je sve to iza Kube i Amerike. Možda je to i najveći uspeh njihovog susreta u Panami, jer su iz prošlosti najzad stigli u sadašnjost.

*Autor je sedam godina proveo u Havani kao dopisnik Tanjuga