Odbačeni „pravednik“

Lider naprednjaka Aleksandar Vučić pozvao je pre nekoliko meseci sve članove stranke sa više funkcija da se odluče za jednu. Njih dvojica sigurno nisu jedini, ali u ovom trenutku odlučeno je da zbog toga oni budu isključeni iz SNS. Mirković se nije odrekao na vreme, iako se ne zna tačno koji je rok za to bio, jedne od dve funkcija – predsednik Skupštine grada Zaječara i poslanik Skupštine Srbije.

Prema podacima iz njegovog izveštaja dostavljenog Agenciji za borbu protiv korupcije, za funkciju u Zaječaru Mirković prima platu od gotovo 110.000 dinara, dok za „sedenje“ u poslaničkoj klupi mesečno ima samo 7.500 dinara. Očigledno da novac nije bio razlog zadržavanja obe funkcije. Da li je reč o prestižu ili nečem drugom, to nije poznato. Mirković je tim povodom rekao da je ostavku na mesto predsednika lokalnog parlamenta ponudio još 8. septembra, ali da odbornici to nisu prihvatili. Zato, on smatra da je dobro radio u prethodnom periodu i da su „građani Zaječara ponosni zato što imaju i svog predstavnika u parlamentu Srbije“. Ovo nije prvi put da je Mirković morao da se odrekne jedne funkcije. Prošle godine bio je pomoćnik ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića, a sa tog mesta se borio za promenu vlasti u Zaječaru i smenu Boška Ničića, iako je prethodno bio deo Ničićevog pokreta „Živim za Krajinu“, koji je bio u koaliciji sa URS-om. Po dolasku na lokalnu vlast, dao je ostavku u ministarstvu.

Javnost je, inače, bila vrlo šokirana odlukom Vlade Srbije da Mirkovića postavi za Mrkonjićevog pomoćnika, imajući u vidu da je dotad bio poznat jedino kao estradni menadžer. Bio je menadžer pevačice Marije Šerifović kada je ona pobedila na Evroviziji pre sedam godina. Već naredne godine poslovna saradnja između njih je prekinuta, jer je Mirković izdao knjigu u kojoj je iznosio privatne podatke o pevačici.

Rođen je 1972. godine u Boru, a u njegovoj biografiji na sajtu Zaječara navodi se da je diplomirani pravnik i „jedan od naših najuspešnijih producenata i menadžera“. Još kao mlad ušao je u politiku, pa je tako bio član Saveza socijalističke omladine, a potom i u radikalima. Služi se engleskim i francuskim jezikom, a kako se navodi na kraju njegove zvanične biografije, „sjajan je organizator, sa izuzetno izraženim osećajem za socijalnu pravdu“.