Odluka

Koliko juče, u jeku afere „transkript“, u koju je indirektno upletena preko rodbinske veze, ministarka Kori Udovički, spekulisalo se o mogućnosti da njen eventualni odlazak iz vlade, može biti uvod u nove izbore. Podsetimo, Vučić je odluku o izborima prvo najavljivao do kraja septembra, da bi potom rok za izjašnjavanje pomerio na sredinu oktobra.

Još ranije, tokom proleća, u jeku afere „helikopter“ lansirana su četiri scenarija o promenama u radu Vlade, od kojih je jedan izborni, a otprilike od 20. avgusta priča o izborima na svim nivoima, zagospodarila je političkom scenom. I to bez premca, pošto su se svi na sceni uključili u predviđanja da li će premijer i lider SNS „ipak ići na izbore“. Bez obzira što premijer stalno ponavlja iste argumente – da su partijski razlozi i atmosfera u društvu u prilog opštim izborima, ali da ne pogoduju ekonomskoj situaciji i reformskim procesima – gotovo svi događaji dovode se u vezu sa njegovom odlukom. Bilo da je reč o nastavku pregovora sa Prištinom 13. oktobra, ili još više o teorijama desnice, da su izbori jedini način da Beograd dobije na vremenu i odloži potpisivanje sporazuma o normalizaciji sa Kosovom.

Koliko prekjuče, Vučićeva najava da će odluku saopštiti pre 15. oktobra, posmatrana je u kontekstu činjenice da je 14. oktobra u Briselu bilo najavljeno predstavljanje izveštaja o napretku Srbije. Međutim, tek nekoliko sati nakon što je premijer u krugu fabrike Bambi u Požarevcu novinarima govorio o 15. oktobru, Evropska komisija je saopštila da zbog samita o migrantskoj krizi predstavljanje paketa godišnjih izveštaja odlaže za 21. oktobar.

U svemu ovome dve stvari su očito negativne. Prva je nezdravo spajanje spoljne i unutrašnje politike, koje proizvodi situaciju da parlamentarna većina nije dovoljna za normalan rad vlade, a druga je svojevrsno obesmišljavanje izbora, kao osnovnog građanskog prava. Jer, šta je drugo nego obesmišljavanje, ako glasanjem treba da se „preseca“ i razrešava „atmosfera“, umesto da se poštuju demokratska pravila.