Krajem 1999. godine bio sam imenovan od strane Konzorciuma evropskih banaka da vodim monitoring tim za praćenje poslovanja smederevske Železare. Razlog su bili nagomilani dugovi koje je Železara imala prema Evropskim bankama, a cilj da se vidi kakva je perspektiva otplate tih dugova. U periodu od oko godinu dana ustanovili smo da je Železara radila sa dobitkom. US Steel koji je preuzeo železaru je ostvarivao profit, ali je predhodno uložio velika sredstva u modernizacju proizvodnje.
To su dokazi da Železara nije obavezni i hronični gubitaš, što je opšte prihvaćeno mišljenje u Srbiji. Važnost železare za Srbiju nije samo u trenutnoj rentabilnosti već i u ogromnim impulsima koje poslovanje Železare
daje ostalim privrednim granama vezanim za njeno poslovanje. To iziskuje mnogo ozbiljnije analize, i mora se uzeti u obzir kod svake strateške odluke o budućnosti železare.
Ovom prilikom bih komentarisao ideju da je neophodno pronaći stranu kompaniju koja bi kompetentno upravljala Železarom, zato što u Srbiji ne postoje kvalitetni stučnjaci. Dugogodišnje poslovno iskusvo u trgovini čeličnim proizvodima na svetskom tržištu pokazalo mi je koliko je taj biznis povezan, uslovljen i pod direktnim uticajem tržišne konjukture, tako da, nažalost, često i najeminetniji stručnjaci i privrednici ostaju nemoćni kad se tržišni trendovi pogoršaju.U poslu sa čelikom menjuju se periodi kada se stvara profit i periodi sa gubitkom. Najbolji primer je US Steel koji je imao ozbiljan tim, ali ne i dugoročni pristup, pa je napustio smederevsku železaru kada je tržiste palo.
Sarađivao sam sa izuzetno kvalitetnim poslovnim ljudima u Srbiji, pogotovo sa stručnjacima u samoj Železari. Oni bi i sada mogli da oforme tim za uspešno upravljanje i vođenje Železere, uzimajući u obzir ne samo njihovo stručno iskustvo već i poznavanje specifičnosti i problematiku domaćeg i tržišta regiona. Osim toga, verujem da bi Vladi Srbije bilo veoma teško da organizuje monitoring i realno prati poslovanja strane firme u Železari.
Prosto je neverovatno kako se podcenjuje stručnost srpskih kadrova, a olako ukazuje poverenje stranom menadžmentu. Neprofesionalno je tvrditi da stranci sa odličnim vezama u svetu mogu da nabavljaju jeftinije sirovine i prodaju proizvode Smedereva skuplje. Svako štiti svoj interes bez ikakvih emocija. Svako koji se bavi čelikom precizno zna koje se trenutne cene i sirovina i gotovih proizvoda. Pa i da to ne zna, dovoljno je pročitati nekoliko svetskih publikacija za koje pretplata košta par hiljada evra i videti cene sirovina i gotovih proizvoda na svim kontinentima i to na dnevnoj osnovi. Veoma pouzdano ove publikacije prognizaraju i trendove.
Nije dovoljno samo zbog očekivanja da će lakše osigurati obrtni kapital, angažovati stranu firmu. Inostrane banke neće lako odobriti krediti za obrtni kapital, s obzirom da Smederevo nema dobro reputaciju, a tu sudbinu će deliti i buduća strana firma. Postavlja se i dopunsko pitanje – da li buduća strana firma može da obezbedi i dodatne investicije u cilju potrebne modernizacije proizvodnje.
Okolnosti u ovoj privrednoj oblasti su opšte poznate i ne vidim šta bi moglo revolucionarno da se promeni prepuštanjem upravljanja inostranoj firmi. Snabdevači rude su poznati (oko desetak rudnika, pre svega u Ukrajini) koja se relativno jeftino prevozi baržama. Ruda iz prekookeanskih zemalja je preskupa. Situacija sa koksom je složenija, ali ipak se zna ko su relevantni dobavljači. Što se tiče plasmana robe, izuzetno su važni domaće tržište, tržišta bivših jugoslovenskih republika i tržišta nekih regionalno bližih zemalja, kao što su Italija, Bugarska, ali i Austrija i Nemačka i druge zemlje koje su povezane rečnim putem sa Smederevom.
Malo je verovatno da Železara Smederevo može biti konkurentna na drugim tržištima osim u Evropi, a ona sada prodaje finalne proivode upravo na tržištima evropskih zemalja. To znači da nijedna strana firma ne može da dovede više stranih partnera u Smederevo od partnera sa kojima je Železara već radila ili trenutno radi.
Sigurno je da postoje vrsne strane kompanije koje bi mogle da vode Železaru u Smederevu. Međutim, objediniti komercijalno-finansijsku i razvojno-tehnološku proizvodnu funkciju u jednoj firmi koja nema vlastitu proizvodnju je teško izvodljvo. Prema tome, mislim da ne treba odbaciti ideju o domaćem timu koji bi mogao da stabilizuje poslovanje Železare. Kvalitetni i dokazani poslovni ljudi postoje, uključujući one iz same Železare, koji mogu oformiti tim za uspešno upravljanje i vođenje. Uslov je međutim da se takvim ljudima otvori prostor i da se rukovodeći tim bira od dokazanih stručnjaka, a ne dokazanih pripadnika političkih partija. I domaći tim bi zahvaljujući poznavanju tržišta mogao istovremeno tražiti strateškog partnera. Budući strateški partner svakako mora biti respektabilni proizvođač čelika koji ima dugoročne i ozbiljne planove.
*Autor teksta je učestvovao u radu Borda direktora u smederevskoj Železari u periodu 1999-2002.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
