Ombudsman

Naime, sednice skupštinskih odbora odigravale su se uvek dosad po utvrđenom scenariju, a to je da govori predsednik ovog tela, zatim članovi, pa onda gosti bilo iz vlasti, bilo iz institucija.

Uprkos tome što se zaštitnik građana zahvalio na pozivu nekadašnjem šefu vojne službe, sada predsedavajućem Odbora, događaj je počeo istupanjem mlade naprednjakinje iz Užica koja je postavila Jankoviću „12 pitanja“. Od toga kolika mu je plata, preko toga zašto mu nije smetalo kada su čelnici Tadićeve vlasti imali vojno obezbeđenje, do toga da je zaštitnikovim „seciranjem“ rada službi ugrožena bezbednost premijera Vučića i njegove porodice. Janković je, čini se, ovakva pitanja i predvideo – u intervjuu NIN-u koji je već išao u štampu kada je trajala sedmočasovna sednica, rekao je i „primam platu koja nekome toliko smeta da bih, a ne da ne bih sproveo kontrolu“. Kao i da kontrola koju on vrši „štiti i vlast od sebe same i od neke druge vlasti koja će doći posle nje“. Takođe je na samoj sednici povukao i neočekivani potez – pokazao je papir o tome da je vojna služba prikupljala podatke o radikalima zbog povratka Šešelja. Pojedini izvori navode da je dokument dobio na licu mesta od viđenog socijaliste, a iz redova SNS najavljeno je i pokretanje inicijative za Jankovićevu smenu.

U javnom mnjenju i na društvenim mrežama potom su se iz ove gladijatorske skupštinske arene presabirali poeni u proceni, da li je Jankoviću u Skupštini priređen „topli zec“ i da li se on svojim držanjem kandidovao za lidera opozicije naprednjačkoj vlasti, kao nekad biv?i ministar Saša Radulović.

U prvom slučaju insistira se na činjenici da su sednice Odbora za kontrolu službi po pravilu zatvorene za javnost, te da je potpuno otvaranje za medije deo šireg plana kojim vladajuća struktura demonstrira superiornost. U drugom, da je rezultat sednice overen u zaključku nerešen – ocenjeno je da VBA nije prekršila zakon, a da je Janković u krivu utoliko što se obratio javnosti. Pravo je pitanje da li će se na tom zaključku sve i završiti.