Svojevremeno je pekinški kinesko-srpski strateški sporazum iz 2009. u međunarodnoj političkoj javnosti izazvao afirmativne reakcije. Razlog tome je činjenica da druga privreda sveta, ekonomska sila u stalnom usponu, Kina, slične sporazume ima još sa svega nekoliko država, ili njihovih grupacija. To su Rusija, Brazil, Južnoafrička Republika, Evropska unija. Sa Amerikom Kina koristi sintagmu „konstruktivno partnerstvo“.
Pojedini evropski političari, među kojima Havijer Sollana i Oli Ren, u kinesko-srpskom partnerstvu i Sporazumu iz 2009. godine videli su „istorijski pomak“ i „civilizacijski progres“ u međudržavnim odnosima. Već počev od te 2009, zahvaljujući zaključenom Sporazumu, pokazale su se komparativne prednosti Srbije u odnosu na druge države na Balkanu, a i šire, prema regionu zemalja centralne i jugoistočne Evrope (CIEZ). Koliko je Beograd to uspeo znalački da valorizuje, drugo je pitanje. Ali je činjenica da su mnoge članice EU bile i te kako zavidne prema Srbiji, kao i da su bile veoma zainteresovane da sa drugom privredom sveta sklope sporazum makar i približno sličnog sadržaja kao što Srbija ima sa Kinom.
Kinezi su, posle zaključivanja Sporazuma, nastupali sa novom, širom dimenzijom partnerstva, ne samo prema potpisniku Srbiji, već i prema drugim subjektima u okruženju. Preko svojih ekonomskih projekata na Balkanu (prema Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH ) Kinezi su načinili značajan privredno-ekonomski i politički (is)korak na regionalnoj ekonomsko-političkoj sceni Balkana, a i šire. Ne obazirući se na optužbe Zapada zbog navodnih „geostrateških aspiracija“ prema Balkanu, Kina je nastavila da gradi most na Dunavu kod Beograda. Peking je procenio da most nije značajan samo za Srbiju i zemlje u okruženju već i za Kinu. U komentaru pekinškog dnevnika „Čajna dejli“ rečeno je da će kineski mostovi skratiti i kineski Put svile prema Evropi, posebno kada Srbija uđe u EU.
Optužbe na račun Kine za njene, navodno, geopolitičke ambicije i geostrateške aspiracije prema ovom prostoru plasirane su od strane dela razvijenog Zapada zbog straha od gubitka tržišta. Te ideje imaju i za cilj ograničavanje kineske ekonomske konkurentnosti na region zemalja koje su tradicionalno uvek bile „mala dvorišta“ velikih sila, posebno onih evropskih. Geostrateških aspiracija prema regionu Balkana i zemalja CIEZ Kina jednostavno nema. Od stanja u zemljama na Balkanu, a i država CIEZ, ne zavisi ni ekonomska, ni energetska, a ni strateška bezbednost Kine, kao što na primer zavisi od odnosa sa SAD, zemljama Dalekog ili Bliskog istoka, Rusijom, ili drugim delovima sveta bogatim resursima.
Prema mišljenju velikog maga spoljne politike SAD dr Kisindžera, Kina je „smišljeno i projektovano prepustila drugima geostrateške ambicije u Evropi“. Kina danas, kaže on, „osvaja svet upotrebom svoje svilene i tehnološke moći“.
Autor je ekspert za Kinu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
