Istraživanja javnog mnjenja uvek zauzmu neke naslovne strane i budu zanimljiva tema za razgovor nedelju ili dve, bez obzira da li se radi „statističkim tortama i soliterima“ koji služe sumnjivim agencijama da reketiraju stranke, pa ih ulepšaju nekim procentom u zamenu za desetak hiljada evra, ili kad se s vremena na vreme pojavi ozbiljno istraživanje ispod kojeg se potpiše naručilac i onaj ko je istraživanje sproveo. Iako u svakom ozbiljnom istraživanju na nekoliko desetina slajdova i toliko strana pratećeg teksta postoji mnogo stvari korisnijih za svakog ko želi da shvati kako neko društvo diše i razmišlja, da shvati njegove potrebe i da pokuša da nađe najbolje odgovore na te potrebe, pažnja se najčešće zadrži na jednoj tabeli, onoj koja govori o trenutnim procentima popularnosti stranaka.
U istraživanju koje je u julu mesecu ove godine urađeno za potrebe američkog Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), osim manje-više očekivanih cifri koje govore o velikoj popularnosti premijera, nešto manjoj popularnosti njegove vlade, zanimljivih cifri koje govore o porastu ljudi nezadovoljnih radom ove vlade i potencijalnom prostoru za opozicione partije, pored cifri koje više manje očekivano govore o trenutnoj snazi opozicionih stranaka, pojavio se i podatak da Liberalno-demokratsku partiju podržava pet odsto birača.
Ovo je naravno jako brzo postala inspiracija za analize i novinske tekstove. Ako isključimo ona egzotična objašnjenja, po kojima je ova cifra deo američke zavere, tajnog pakta kojim Amerikanci favorizuju svoje favorite zbog ostvarenja nekog tajnog plana, možda ipak ostaje potreba da se objasni odakle je mogao da se pojavi taj broj.
Godinu dana posle poraza na izborima, posle svih osporavanja i napada na LDP, danas je možda jasnije nego što je izgledalo u martu prošle godine da u Srbiji i dalje ne postoji stranka koja će o problemima koje svakodnevica nemilosrdno stavlja pred nas da govori iskreno, bez foliranja, muljanja, demagogije i populizma, bez obzira šta je cena takvog pogleda na politiku. Bez obzira na naručene stavove političkih analitičara po kojima je za LDP teško da nađe politički prostor, jer su kao vladajuće stranke preuzele deo njene politike, skoro da nije bilo dana u poslednja tri meseca, ili možda i cele prethodne godine, kad nije postojala potreba da se na ono što nam se dešava da drugačiji pogled i da se ponudi alternativna politika, jer je sasvim očigledno da u deklarativno prihvaćenoj evropskoj politici vlada i stranke koje je čine lutaju između neke dobre namere, mnogo neiskrenosti i nerazumevanja.
U svemu tome po onome što smo pričali i mislili razlikovali smo se jednako i od vlasti i opozicije. Mislili smo da je glupo napasti Vučića što odlazi u Srebrenicu, ali da ga je neophodno napasti što to nije uradio ranije, što negira genocid i što u društvu pali stare vatre. Mislili smo da ga je glupo napadati što je potpisao Briselski sporazum, ali da se na njega mora vršiti pritisak da u normalizaciji odnosa sa Kosovom bude korak ispred evropskih pritisaka. Mislili smo da je glupo napadati njegove skromne korake u pomirenju sa BiH, ali da je neophodno reći da je neophodno demontirati Dodika i napraviti od BiH funkcionalnu državu. Mislili smo da je glupo da ga napadamo zbog izjava solidarnosti sa izbeglicama iz Sirije, zabrane mitinga desničarske mržnje i divljanja, ali da je bilo neophodno reći da je država morala biti spremnija i organizovanija.
Zbog svakog od ovih stavova napadali su nas jednako iz vlasti i iz opozicije. Na isti način kao što nas uvek napadaju ljudi koji će nam se svima zajedno smejati u lice kad sa godinu ili dve zakašnjenja budu sprovodili ono što smo rekli da mora da se uradi danas da bi Srbija kroz težak period kroz koji prolazi prošla što brže.
Tih pet procenata podrške za LDP nisu nebitna stvar i nisu stvar od najveće suštine. Do izbora, kad god da oni budu, stvari će se još mnogo puta promeniti i sa njima će rejtinzi ići gore i dole. Ono što je po našem mišljenju suština ovog istraživanja je jasno vidljiva potreba za stvaranjem organizovane opozicije, koja će na našoj strani Srbije okupiti ono što će biti civilizovan i racionalan kontra teg onima koji će se okupiti na strani koja bi želela da Srbiju vrati u stare halucinacije i paranoje, ali koja će pre svega biti korektivni faktor i oštra kritika vladi pri svakom skretanju sa puta koji vodi ka Evropi. Danas se još ne vidi sastav takve koalicije, jer stranke i dalje misle da će lakše živeti od magle, prepisivanja programa Sirize, dobošarenja i dodolanja, laganja o vojnoj neutralnosti ili o ekonomskoj situaciji, svega što možda može da vredi neki procenat na izborima i što je već danas očigledno šuplja priča koja može da bude samo sledeća velika zabluda Srbije i gubljenje vremena, koje ne samo da nam neće osigurati poboljšanje života, nego će nam ugroziti i fizički opstanak.
Potreba za strankom koja prva vidi probleme i o njima govori iskreno danas je u Srbiji jednaka kao što je bila i do sada, a u teškom vremenu pred nama, u vremenu ekonomske krize, bezbednosnih izazova, u vremenu u kojem ćemo morati da prođemo jedno po jedno poglavlje komplikovanog procesa pridruživanja EU, ta potreba će biti veća nego ikad. Srbija će imati građansku opoziciju okupljenu oko jasnog i poštenog programa i oko politike koja će promeniti naše društvo. Oni koji žele sa ovom vladom da se takmiče u demagogiji unapred su izgubili bitku.
Autor je zamenik predsednika Liberalno-demokratske partije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
