Pobednici i gubitnici

Na pobedničku stranu mogle bi se svrstati i partije Ivice Dačića i Čedomira Jovanovića, dok se politika Vojislava Koštunice, koja je do pre dve godine vodila (kočila) ovu državu, klacka na izbornom pragu poverenja građana. Negde između su Tadićeve demokrate, koje će formirati vlast s partnerima iz republičke koalicije, ali na njen izgled neće moći presudno da utiču.

Izuzev dela koji se odnosi direktno na Dinkića i Ljajića, odnosno Ujedinjene regione Srbije i Socijaldemokratsku partiju, svi ostali zaključci izvedeni su ne samo na osnovu nedovoljno reprezentativnog borskog slučaja, već je reč o pravilnosti koju je moguće uočiti iz primera desetak prevremenih izbora u svim delovima zemlje od početka ove godine. Naprednjaci su uvek pri vrhu, a nikako da osvoje vlast. Radikali su, reklo bi se, definitivno potonuli. SPS iz dana u dan postaje sve jači, a i LDP se zacementirao iznad cenzusa. DSS stagnira. DS je, sa SNS, pojedinačno najjača stranka, ali njen konačni uspeh još zavisi od sposobnosti za izgradnju koalicija.

Što se tiče G17 plus, izbori u Boru još jedan su dokaz da Mlađana Dinkića politički nikada ne treba potceniti. Opcija koja je do pre koji mesec u svim istraživanjima javnog mnjenja bila gotovo „nevidljiva“, od osnivanja URS do danas nijednom nije završila ispod cenzusa. Bili peti, četvrti, treći ili, kao sada, prvi, „dinkićevci“ uvek osvajaju više od pet odsto glasova i, što je podjednako važno, ulaze u vlast. Ukoliko tumačimo politiku pre svega kao instrument za upravljanje pozicijama moći, Mlađan Dinkić je uspešniji političar od Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Njih dvojicu već suviše opasno ugrožava gubitnički imidž. Taj imidž, u javnosti stvorena slika ljudi koji nisu u stanju da ispune očekivanja svojih birača, mogao bi da ih ostavi bez presudnih stotinak hiljada glasova na nekim predstojećim republičkim izborima.

Izuzev beogradskih opština Zemun i Voždovac, gde je započet serijal vanrednih lokalnih izbora (a nismo sigurni da bi sada, posle svega, i tamo isto bilo) stranke koje čine vladajuću koaliciju u Vladi i Skupštini Srbije pobeđivale su u svakoj opštini, od Vojvodine do južne Srbije, siromašnoj i bogatijoj, tradicionalno opozicionoj ili provladinoj. Opozicija je nemoćna. Vlast, za sada, može biti mirna.