Pomak bez pomaka

Istovremeno, sasvim sporedan efekat donošenja Platforme i Rezolucije jeste izbegavanja još jednog potencijalnog brodoloma nove (neki bi rekli „prastare“) koalicije, kako se moglo možda i naslutiti pre nekoliko dana.

Suštinski, napravljen je pomak bez pomaka: vlast u Beogradu pomenutim dokumentima demonstrira spremnost da pregovara sa Prištinom, ali i dalje zadržava pravo da se ne dogovara oko ključnog pitanja, a to je državno-pravni status Kosova. A tu poziciju je branila i pre usvajanja platforme i rezolucije kao što ju je, uostalom, branila i prethodna vlast. Međutim, manifestacija raspoloženja da se dijalog otkoči podiže akcije srpskog „preduzeća“ u Briselu iz kojeg bi kao nagrada „još ove godine“ mogao da stigne datum za početak pregovora. Reakcije i iz ostalih centara moći su povoljne.

Pisci pomenutih dokumenata mislili su, naravno, i na domaću javnost. Uz mantru da Evropa nema alternativu, oni su ponovili da Kosovo istovremeno nikada neće postati nezavisno, barem što se Srbije tiče, naročito ističući da će se sa Prištinom isključivo razgovarati o pitanjima koja se tiču života srpske zajednice u „odbegloj“ pokrajini. Ako se u obzir uzme i činjenica da poslovično naoštrene „desne“ snage u pogledu kosovske priče na pomenute dokumente, barem za sada, reaguju prilično „pitomo“, moglo bi se reći da najnovija verzija politike „I Kosovo i Evropa“ uspešnija od prethodnih.

Naročitu umešnost aktuelna koalicija pokazala je u odnosu na prethodnu vlast nekoliko dana pre usvajanja platforme&rezolucije u vidu preporuke poslodavcima da takozvana „srpska nova godina“ bude neradna. Da li to slučajno korespondira sa „novom“ kosovskom politikom vlasti u Beogradu. Ili se ova garnitura dosetila štosa koje prethodna nije: da omogući Srbima da srbuju za „svoju“ novu godinu i da u iću, piću i veselju svare nužnost te „nove“ politike koja će ipak podrazumevati neke kompromise. Dakle, svi su dobili po nešto: i Brisel i ona Srbija koja je još u „kosovskom ciklusu“.