U Beogradu se, već dve godine zaredom, porez na stanove drastično povećava. Drastično je povećan naročito porez na stanove u centru grada koji je faktički proglašen za „ekstra zonu stanovanja“.
Slična praksa postoji u nekim evropskim gradovima, no, premda Beograd jeste u Evropi, ovde ne živimo u evropskim uslovima. U Evropi, u koju bi trebalo da „uđemo“, naime, beogradska „ekstra zona“ ne bi dobila ni „dž“ kategoriju. To potvrđuju i nalazi nedavnog istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije prema kojima se u Beogradu zagađenje vazduha povećava iz godine u godinu. Prema izjavama istraživača, posle saobraćajaca koji regulišu saobraćaj na ulici, najviše su ugroženi građani koji žive u centru grada. Centralna gradska zona je poseban problem i po rečima gradskog sekretara za životnu sredinu, pogotovo u zimskim mesecima, jer se „ulice u tom delu grada nalaze na takvom položaju da su uvek neprovetrene.“
A u istom smislu govore i rezultati istraživanja Gradskog zavoda za javno zdravlje prema kojima je nivo buke u centralnom delu grada za 10 do 15 decibela viši od dozvoljenih vrednosti, s tim što se, kao i u slučaju zagađenja vazduha, i taj već prekomerni nivo svake godine povećava. Nivo buke, naime, raste godišnje za jedan do dva decibela. Zagađenje vazduha i prekomerna buka dakako, prema nizu istraživanja, veoma štetno utiču na zdravlje.
Što se tiče zagađenja vazduha, na udaru je pre svega respiratorni sistem gde se javljaju najpre smanjena funkcija pluća, a potom i češće infekcije, astma, emfizem, opstruktivna bolest pluća i povećana respiratorna smrtnost, posebno zbog većeg rizika od razvoja raka pluća. Zagađenje vazduha deluje i na kardiovaskularni sistem u smislu povećanja učestalosti hipertenzije, arterioskleroze, angine pektoris, i infarkta miokarda. Povećano zagađenje vazduha, naročito usled više koncentracije olova, utiče i na nervni sistem. Kod dece, najpre, ne postoji jasna granica na kojoj počinju da se javljaju neurorazvojni poremećaji, dok kod odraslih zagađenje dovodi do veće učestalosti glavobolja, uznemirenosti, upale nervnog tkiva, moždanih udara, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Uz sve to, povećano zagađenje vazduha deluje negativno i na humanu reprodukciju tako što narušava kvalitet sperme, a onda i što, uz fragmentaciju DNK, dovodi do veće učestalosti prevremenog rađanja, kao i male težine novorođenčadi.
Što se, pak, tiče prekomerne buke, njome nije ugrožen samo sluh. Buka dovodi do ozbiljnog stresa, povećava nervozu i razdražljivost, remeti san i dovodi do hroničnog umora. Buka, zatim, povećava krvni pritisak, ubrzava puls, povećava nivo serumskog holesterola, kao i rizik od infarkta miokarda. Posebnu opasnost predstavlja uticaj buke na gubitak magnezijuma.
Dakle, stanovnici beogradske „ekstra zone stanovanja“ izloženi su sistematski, kontinuirano i sve intenzivnije, narušavanju zdravlja, a potom i češćem obolevanju, kao i češćem prevremenom onesposobljavanju i umiranju. A gradske vlasti im to sistematsko, kontinuirano i sve intenzivnije narušavanje zdravlja, učestalo obolevanje, prevremenu onesposobljenost i umiranje – papreno naplaćuju.
Za tako nešto, zahvaljujući onom čuvenom petovekovnom robovanju, imamo i jednu lepu reč – zulum. Beograd je imao dosta zulumćara koji su u njemu stolovali, no čini se da ovaj poreski „pronalazak, kombinovan sa neodgovornošću i krajnjom nebrigom za sugrađane, njegove današnje čelnike stavlja u rang Aganlije i Kučuk Alije, Mehmed-age i ostalih iz Višnjićevog pevanja…
Naravno, u Beogradu danas ne živi „sirotinja raja“, mada su mnogi penzioneri i nezaposleni tu negde blizu. Isto tako, na zulum se ne odgovara „proljevanjem krvce“. No, neka najnoviji beogradski zulumćari ne misle da današnji građani, pa i varošani, nisu sposobni da prepoznaju zulum, a onda i da na njega reaguju. Uostalom, i sada se, kao i „kad se ćaše po zemlji Srbiji“, radi o životu.
*Autor je bivši direktor Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
