Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević najavio je da će u okviru pretkrivičnog postupka u vezi sa ispitivanjem političke pozadine atentata na prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića, između ostalih, biti saslušan i Vojislav Koštunica, lider DSS i tadašnji predsednik države.
Reagujući na te najave članovi Odbora za odbranu slobode i misli izražavanja – Dobrica Ćosić, Matija Bećković i Kosta Čavoški – osudili su takve izjave „kao nedostojan čin“ i pokušaj da se Koštunica poveže s ubistvom premijera. Čavoški je ocenio da se ovakvim potezima vlast ne može narušiti Koštuničin ugled, „već država samu sebe izvrgava ruglu“.
On je ponovio da vlasti prema lideru DSS postupaju na „nedostojan i beskrupulozan način“ i da je cilj da se „njegovo ime obeščasti“. Čavoški je izjavio i da je suđenje za Đinđićevo ubistvo završeno i da je zbog toga protivzakonito upućivati pozive preko medija u vezi s tim slučajem. Na pitanje novinara da obrazloži svoj stav prema tome da kampanju protiv Koštunice vode jedna televizija i nekoliko dnevnih novina, Čavoški je istakao da treba proučiti vlasničku strukturu tih medija i „stvar će biti jasna“.
Kosta Čavoški je rođen 26. oktobra 1941. u Banatskom Novom Selu. Profesor je Pravnog fakulteta u Beogradu, akademik SANU i član Senata Republike Srpske. Pravni fakultet je završio 1964. s prosečnom ocenom 9,85, nakon čega je magistrirao i doktorirao na istom fakultetu. Početkom 1970. izabran je za asistenta na predmetu Uvod u pravo. Marta 1973. osuđen je na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, zbog kritike Ustavnih amandmana iz 1971. i podrške profesoru Mihailu Ćuriću. U svojoj knjizi „Piščevi zapisi 1981 – 1991“ Dobrica Ćosić o Čavoškom kaže da je „najhrabriji i najvredniji opozicionar iz naše grupe, jaka i moralna ličnost i sposoban pravnik“. Zajedno su napisali program delatnosti Odbora za odbranu slobode i misli izražavanja, 1984.
Redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu postao je 1991, a krajem 2003. je izabran za dopisnog člana SANU. Čavoški nikada nije bio član Srpske radikalne stranke, ali, kako kaže potpredsednik radikala Dragan Todorović, „uvek je bio najcenjeniji prijatelj stranke od njenog osnivanja, pa do danas“. Čavoški je i član Tima za odbranu Radovana Karadžića pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu.
Još za vreme Miloševićevog režima, obraćajući se novosadskim studentima, praktično je rekao da tadašnjeg predsednika treba likvidirati, rečima: „Da bismo ovo rešili, potreban je samo jedan čovek, oštro oko i mirna ruka.“ Svojevremeno je Čavoški ocenio i da je „navodni genocid Srba nad muslimanima“ u Srebrenici, u julu 1995. sazdan na višestrukoj laži, jer je „višestruko uvećan broj ubijenih“. Objavio je veći broj knjiga, između ostalih, O neprijatelju, Tito – tehnologija vlasti, Zatiranje srpstva i Hag protiv pravde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
