Prijateljstvo, zanat najstariji

Prijateljstvo koje je povod ovom tekstu je toliko iznad svakog očekivanja i predviđanja, iznad međuljudskih odnosa, kako ovde tako i u svetu, kako danas, tako i u istoriji ljudskog roda. Takav gest sugeriše zaključak da je prijateljstvo važnije, jače, pouzdanije, trajnije, emocionalnije, istinitije, odanije i ljudskije od svih drugih odnosa među ljudima kao što su i najbliskiji rodbinski odnosi, ljubavni, bračni, seksualni, platonski, odnosi iz najraznovrsnijih interesa, zatim od svakog humanizma, altruizma, filantropije i sličnih apstrakcija.

Značaj i veličina prijateljstva opisani su u mnogim umetničkim delima. Dominantni motiv Homerove „Ilijade“ je Ahilov gnev protiv Trojanaca čiji je pripadnik Hektor, Prijamov sin ubio njegovog prijatelja Partokla. Genijalni Homer pokazuje koliko je veliki Ahilov gnev i osveta prema onima koji su mu ubili prijatelja.

Bertold Breht u svojoj paraboli „Kavkaski krug kredom“ na visokom umetničkom i estetskom nivou govori o izuzetnom prijateljstvu sluškinje i sina kraljice, koga je ona zbog kraljičine emigracije od samog rođenja čuvala, negovala i među kojima se razvilo prijateljstvo u toj meri da sluškinja nije htela da ga vrati pravoj majci – kraljici, kada se ona vratila iz egzila.

Nedavno je gospođa Mira Miočinović citirala Hanu Arent koja je na primedbe Izraelaca i Jevreja iz Amerike da je u knjizi o Ajhmanu pokazala da ne voli svoj narod odgovorila: „Ja ne volim nijedan narod, zašto bih onda volela svoj. Ja samo volim svoje prijatelje, bez razlike kome narodu pripadaju.

U remek delu filmske umetnosti „Poslednji kineski car“ čuveni Bernardo Bertoluči varira temu usamljenosti i života bez prijatelja. Naime, petogodišnji car živi u dvorskom kompleksnu „Zabranjeni grad“ i ne može da izađe da se igra sa svojim vršnjacima. Bez obzira što je car, što ga svi uvažavaju i poštuju, on pati jer nema druga, nedostaje mu prijateljstvo, odanost i sve ono što samo prijateljstvo može da priušti i omogući.

Posle ovog malog pregleda o visokim dometima prijateljstva opisanog estetskim i asocijativnim sredstvima u vrhunskoj umetnosti dolazimo do stvarnog i istinitog događaja. Ovde, u današnjoj Srbiji, u gradu Beogradu, prijateljstvo nije metafora, parabola ili neka druga figura. Novinarka Ivana Janković bi trebalo da dobije bubreg presađivanjem u Istanbulu, koji će joj produžiti život. Donor je njena nekadašnja koleginica iz redakcije i prijateljica Marijana Milosavljević. Sve je to objavljeno u Dnevniku II RTS. To je trijumf prijateljstva. Pred opisanim činom padaju sve stilske figure, estetike i poetike.

Autor je advokat iz Beograda