Nepopularnost političara je opšta pojava. Taština, slavoljublje, potkupljivost, varljivost i što unižava i jedanput za svagda oduzima karakter poštenog čoveka, kompromituje i njihovo usrećiteljsko zanimanje pretvara u unesrećiteljsko. „Čvrsto zakačen za onu kariku koja mu se najmanje može izbiti iz ruke, koja je u tom trenutku najvažnija, koja mu kao posedniku najbolje garantuje posedovanje celog lanca“ (Lenjin), političar je samo običan poslušnik, bezlični rob stranke.
Dok nemila istina priziva zdrav razum, rešavanje životnih stvari, poštenu i smelu reč, političar odlaže i žmuri pred životom. Niskog političkog mentaliteta, prisiljen da se odrekne svoga ja, političar radi za dobro svoje stranke, a ne za dobro zajednice. Bez ikakve kuraži, stisnut kao na dnu cediljke, on nema snage da kaže istinu i put kojim valja udariti, ujede se za jezik i kaže da će žetve biti ako uspe setva. Našu zebnju uvećava upravo moralni lik. Kao velike namiguše što menjaju nekoliko puta na dan svoje haljine, tako političar menja svoje karakterne crte. Razgrne li se biografija nekima od njih, video bi se sav nedostatak bazičnih ljudskih vrednosti, jedan ozbiljno podriven ugled.
To su, uistinu, banalni ljudi. Čovek bi se mogao zakleti: mnogi od njih su se prihvatili posla koji prevazilazi njihove mogućnosti. Po nekom fatalnom paradoksu u našoj praksi, izuzmu li se svetli primeri, u znatnom postotku su subjekti bez imena i dela, nekompetentnih, možda upola sposobnih za tako odgovornu i ozbiljnu kreativnu dužnost. Sudbinski sputani, sa neskrivenim stepenom neukosti i izgubljene bistrine glave, osrednje pameti, takvi da se od dve mogućnosti priklanjaju onoj goroj, goropadno čudovišnih ideja, prosto jedna sklonost budalastim postupcima, gde izgledaju kao ljudi koji su se tuđeg posla latili.
Tihomir Petrović, profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
