Da vlast nema nikakvu ideju šta će sa srpskim obrazovanjem nije nov zaključak. On je samo pojačan izborom Aleksandra Lipkovskog za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), koji je na suprotnoj ideološkoj liniji od aktuelnog rukovodstva Ministarstva prosvete i strateških opredeljenja koje je ova vlada podržala. Pitanje je da li su naprednjaci znali njegove stavove kada su ga birali za predsednika NPS (dajući time posrednu podršku Dverima, čiji član Političkog saveta je Lipkovski) ili su tim potezom nastavili da „miniraju“ ministra prosvete Srđana Verbića, koji očito ne uživa veliku podršku u SNS.
Iako predsednika NPS formalno bira Skupština Srbije, dosadašnja praksa je bila da se na to mesto postavlja osoba po volji Ministarstva prosvete, kako bi vlast što lakše sprovodila svoje odluke. Ovoga puta napravljen je presedan, jer se Lipkovski nije našao među kandidatima Ministarstva „viđenim“ za prvog čoveka NPS. Njegov izbor izazvao je ogromno iznenađenje u Ministarstvu, između ostalog i zbog činjenice da je podržavao petomesečni štrajk prosvetnih radnika tokom prošle školske godine. Tačno je da Savet nije toliko moćan da bi presudno uticao na prosvetnu politiku, niti da bi kontrolisao prosvetnu vlast. I do sada smo se mnogo puta uverili da ta vlast ne uvažava mišljenje stručnjaka koji sede u NPS-u, čak i kada je imala „svog“ predsednika. Ovde je više reč o poruci koju vlast šalje prosvetnoj, ali i široj javnosti – da nema jasnu viziju šta hoće od obrazovanja i u kom pravcu treba da se reformiše domaći obrazovni sistem.
Poslednji događaj samo je još jedan u nizu koji potvrđuje u kakvom su odnosu ministar prosvete i stranka koja ga je izabrala. Tome u prilog govori i odbijanje vlade da smeni pomoćnicu za osnovno obrazovanje koja nema Verbićevu podršku, naprasno povlačenje Predloga zakona o udžbenicima pod pritiskom izdavača, kao i više neusaglašenih nastupa Vučića i Verbića.
Čak i da ne sumnjamo u dobru volju aktuelnog ministra da načini pomake u pravcu poboljšanja kvaliteta domaćeg školskog sistema, on je mnogo puta pokazao neodlučnost i nesnalaženje, od izbora najbližih saradnika do odluka koje je pod pritiskom morao da menja. Stoga ne čudi što su najnovija dešavanja prošla bez oglašavanja stručne javnosti i unela dodatnu konfuziju u to kuda ide srpsko obrazovanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
