Više od 130 izgubljenih časova, dve potpune obustave rada, protest oko pet hiljada prosvetnih radnika na ulicama Beograda i pretnje da se školska godina neće završiti – bilans je četvoromesečnog štrajka u školama na koje vlada i resorno ministarstvo i dalje nemaju adekvatan odgovor. Ni najava radikalizacije protesta u okviru koje prosvetari neće držati dodatnu, dopunsku nastavu i pripremu đaka za malu maturu nije pomogla da se dve strane vrate za pregovarački sto.
Prethodnih dana između ministra prosvete i čelnika dva sindikata koja vode štrajk razmenjene su teške reči, nastavnici u čačanskim školama tri dana nisu držali nastavu jer im nije isplaćen drugi deo februarske zarade, a poučeni ponašanjem svojih profesora, protestovali su i đaci u jednoj užičkoj srednjoj školi, zahtevajući da časovi traju ili po 30 ili po 45 minuta. Sindikalci od ministra Verbića sada traže samo da povuče odluku o smanjenju plata onima koji drže skraćene časove i da im vrati oduzeti novac. Pregovore hoće da nastave sa premijerom Aleksandrom Vučićem, koji poručuje da je spreman da razgovara, ali i da ministar prosvete „ima obavezu da se sastane sa sindikatima“. Verbić očito misli suprotno.
Bez obzira na to što ga je premijer uzeo u zaštitu kada su ga gnevni prosvetari polivali vodom, ministar prosvete je ostao bez jasne podrške vlade. Nepromišljenim potezima samom sebi je naneo više štete nego što su sindikalci uspeli da ga ocrne. Najpre selektivnim kažnjavanjem prosvetara, a potom prebacivanjem odgovornosti za smanjenje plata na direktore škola, praveći tako još veći razdor u ionako posvađanim kolektivima. Malobrojni direktori koji nisu poslušali Verbićev nalog (rizikujući da za to snose posledice) održali su lekciju iz morala kolegama, koji su u strahu od gubitka funkcije zaboravili da su ministri smenjivi, a oni prvi među jednakima u svojim školama.
U ovom trenutku je neizvesno šta će se još dešavati po školama. Ministar je u pravu kada tvrdi da se školska godina mora završiti. Časovi se upisuju u dnevnike bez obzira da li traju 30 ili 45 minuta i u tom smislu regularnost školske godine nije sporna. Nastavnici u zakonskom štrajku nemaju obavezu da nadoknade izgubljeno, zbog čega su pretnje sindikata da je školska godina dovedena u pitanje – neosnovane. Kao i tvrdnje da su nastavnici propušteno nadoknađivali kroz dodatnu i dopunsku nastavu. Jer mnogi te časove ne drže ni u normalnim uslovima.
Učenici, a pre svega maturanti, jesu trajno oštećeni i tu nema nikakve dileme. Utrkivanje sindikata i ministra da javnost ubede ko je za to kriv, neće pomoći da se nadomeste rupe u đačkom znanju. Prosvetna vlast bi što pre morala da razmisli kako da postupi ako uskoro na ulice izađu roditelji i učenici tražeći olakšice pri upisu u srednje škole i na fakultete. A to je vrlo realan scenario.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
