Film reditelja Darka Bajića „Bićemo prvaci sveta“ kao temu ima rađanje košarke na prostoru bivše Jugoslavije. „Pelcer“ koji je zasađen na kalemegdanskoj šljaci odmah posle Drugog svetskog rata tako se primio da je SFRJ 1970. u Ljubljani prvi put postala prvak sveta. Najzaslužniji za to što je košarka danas sigurno najpopularniji sport u našoj zemlji bili su tadašnji entuzijasti: Nebojša Popović, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić i Borislav Bora Stanković. Studenti, erudite u najavi, nošeni idejom i ubeđenjem da se „koren“ košarke iz SAD može primiti u Jugoslaviji postavili su temelje igre pod obručima, osnovne smernice, koje su posle striktno sledili svi naši vrhunski asovi i košarkaški stručnjaci.
Od pomenutih rodonačelnika Bora Stanković jedini je živi svedok veličanstvene ideje koja je postala zapravo njihovo remek-delo. Vitalni devedesetogodišnjak rođen u Bihaću 9. jula 1925. jedan je od najvećih košarkaških radnika koje je svet ikada imao. Roditelji su mu bili pravnici, ali otac mu je proglašen za državnog neprijatelja, što je čuvenog Boru poprilično opteretilo u mlađim danima. Iz tog razloga dugo nije mogao da dobije pasoš, zbog čega je i propustio jedno Evropsko prvenstvo.
Uz Nebojšu Popovića, Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića postavio je temelje KK Crvena zvezda, koja je posle Drugog svetskog rata deset godina uzastopno bila prvak Jugoslavije. Ipak, tek po prelasku u Partizan dobio je pasoš. Baveći se košarkom, uporedo je uspeo da diplomira na Veterinarskom fakultetu.
Trenerskim poslom počeo je da se bavi u OKK Beogradu, gde je proveo skoro dvanaest sezona, a zatim je tri godine radio u italijanskom Kantuu. Od malog OKK napravio je šampionski tim sa kojim je u tri navrata bio prvak Jugoslavije. Kao trener „klonfera“ istovremeno je radio tri posla, pre podne u Beogradskoj klanici kao kontrolor mesa, po podne na mestu generalnog sekretara KSJ, a uveče kao trener OKK Beograda.
Karijeru funkcionera u međunarodnim košarkaškim telima počeo je 1958, kada je postao član Komisije za evropske kupove, zapravo pomoćnik Vilijama Džonsa, utemeljivača FIBA (Svetske košarkaške organizacije).
Stanković je 1972. imenovan za zamenika generalnog sekretara FIBA, da bi posle srebra Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. postao generalni sekretar (prvi čovek) FIBA, čemu je kumovala i politička pozicija Jugoslavije, koja je bila posrednik između Istoka i Zapada. Čitavih 25 godina obavljao je najodgovorniju funkciju učinivši mnogo na približavanju evropske i američke košarke, što je rezultiralo prvim učešćem NBA profesionalaca na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992.
Stanković je bio i važan funkcioner u MOK, zadužen za organizaciju i održavanje OI. Član je Košarkaške kuće slavnih od 1991. Bora je inicijator uvođenja pravila „tri sekunde u reketu“, o kakvoj je eruditi reč najbolje ilustruje podatak da govori sedam svetskih jezika. Više od pedeset godina u skladnom je braku sa suprugom Milicom, imaju ćerku Ljiljanu i unuke Aleksandru i Ivanu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
