Ravnoteža očaja

Cipras je ponovio svoj stav – pet godina koliko „trojka“ – Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond – „spasavaju“ Grčku nisu bili, kako je rekao, „uspešna priča“. Ponovljena je i potreba obe strane da naprave otklon prema stereotipima koji su upravo uoči Ciprasove posete još jednom podgrejani fotomontažama ministra finansija Janisa Varufakisa sa srednjim prstom tobože pokazanim Berlinu i Angelom Merkel među oficirima Vermahta pred Akropoljem 1941. na naslovnoj strani uglednog Špigela.

Merkelova je potcrtala, uslovno govoreći, i neekonomske teme podsetivši da su Nemačka i Grčka partneri i unutar NATO i da se suočavaju sa istim geopolitičkim izazovima. Teško je ovu poruku ne shvatiti kao apel Atini da ne „odskače“ iz zajedničke spoljne politike Evropske unije prema Rusiji. Ona je čak, na Ciprasov podsticaj, obećala i „relevantne razgovore“ na temu reparacija.

Zapadne agencije ističu kako Grčka „očajnički“ traži poslednju tranšu iz kredita „trojke“ – sedam milijardi evra od ukupno 240. Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije, nedavno je predstavio i plan da se Grčkoj obezbedi još dve milijarde evra radi saniranja „humanitarne krize“. Naravno, Brisel, i pre svega kancelarka, jasni su u pogledu uslova koje Grčka treba da ispuni da bi se ovi fondovi otvorili – dalja štednja.

Poseta je sama po sebi predstavljala proboj, u komentarima se ističe kako je Merkelova u igri živaca pokazala „ko je gazda“, a da bi se odrešila kesa EU za „prvu pomoć“, potrebno je da Atina predloži dalje mere. Portparol Ciprasove vlade rekao je da će se to dogoditi „najkasnije u ponedeljak“, a šef Evropskog parlamenta Martin Šulc ima optimističniju dojavu – „oko petka“.

Rano je prognozirati šta se može očekivati dugoročno i traži li se ravnoteža očaja – grčkog, da se uz pomoć EU izvuče iz krize, i očaja EU – da zadrži južnu članicu u svom sastavu ne reskirajući, u suprotnom, svoje sopstveno urušavanje.