Ako bi se pravila rang-lista najčešće pominjanih reči u prosveti, onda bi, sem reči štrajk, reforma obrazovnog sistema sigurno bila na vrhu. U poslednjih petnaest godina nema premijera, niti ministra prosvete koji nije obećao da će mu obrazovanje biti prioritet i da je ulaganje u tu oblast zapravo ulaganje u budućnost. Tome nije odoleo ni aktuelni premijer, koji je mnogo puta u svom ekspozeu pominjao kvalitetnije obrazovanje kao jedan od strateških ciljeva.
„Ova vlada će reformisati obrazovni sistem. Nama će obrazovanje biti na prvom mestu. Znanje je temelj od kojeg krećemo da gradimo našu zajedničku kuću, našu novu Srbiju“, poručio je premijer pre više od godinu dana.
Ali za razliku od svojih prethodnika, koji su takva obećanja uglavnom davali na početku mandata, aktuelni premijer nije se na tome zaustavio. Pre nekoliko dana najavio je da će 2016. biti godina reformi u sferi obrazovanja (i zdravstva), prebacujući time „vruć krompir“ u ruke ministra prosvete da objasni šta to konkretno znači. Pomirljivom Verbiću nije ostalo ništa drugo do da uverava javnost kako je Vučić „sigurno mislio da će u sledećoj godini biti više ulaganja u prosvetu i nauku“, jer „reforma obrazovanja nije nešto što se menja tačno određenih datuma već ona traje stalno“.
ožda je Vučićeva želja da se stvari u Srbiji menjaju brže iskrena, ali ovakve izjave deluju kao čist marketing, ako se ima u vidu da je prethodna vlada u kojoj je on bio potpredsednik usvojila Strategiju razvoja obrazovanja do 2020, a ova vlada akcione planove za njenu realizaciju. Oko tog dokumenta, u kome je trasiran put reformskih promena, postignuta je saglasnost svih političkih stranaka, pisali su je stručnjaci sa namerom da bude realna i dostižna, ali je, nažalost, dosad ostala samo spisak lepih želja.
Premijer je u pravu kada kaže da naša deca uče iz knjiga starih po 20 godina, da roditelji masovno plaćaju privatne časove, da nastavnici šakom i kapom dele petice, a škole „fabrikuju“ vukovce. Sve to piše i u Strategiji, a sve to smo znali i ranije. Pitanje je samo kada će vlast početi da rešava ove probleme. I resorni ministar je u pravu kada kaže da se promene u obrazovanju ne mogu desiti preko noći. Vreme potrebno da pomaci budu vidljivi u školskoj praksi prevazilazi mandat jedne vlade, što praktično znači da bi se rezultatima reformskih poteza „kitila“ neka naredna vlast.
Ako bi, međutim, Vučić povećao izdvajanje za obrazovanje iz budžeta, tim potezom bi nesumnjivo zaslužio epitet reformatora, umesto što obećanjima bez pokrića najavljuje promene u koje niko ne veruje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
