Rušenje Suhoja

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Međutim, čak i u to vreme turski i ruski lideri su, najavljujući velike projekte pored ostalog u energetici, bili svesni razlika koje među njima postoje kada je reč o spoljnoj politici. Ključna reč je – Sirija.

U međuvremenu su te razlike mogle samo da se zaoštre, posebno posle početka ruske vojne intervencije krajem septembra. Dok Ankara insistira da Bašar el Asad mora da ode sa vlasti, Moskva svojom intervencijom želi da ga sačuva bar na neko vreme, a time čuva i sopstvene interese.

Da li su te razlike bile dovoljan razlog da turski avioni sruše ruski ili je to bila samo nepokolebljiva odbrana turskog teritorijalnog integriteta koji je, po svemu sudeći, bio narušen na svega nekoliko sekundi?

Na neki način, ruski avion oborio je NATO s obzirom na to da je Turska njegova članica. Istina, Moskva sav svoj bes posle incidenta upravlja na Ankaru, a turski zapadni saveznici se drže relativno uzdržano. Predsednik SAD Barak Obama je tokom telefonskog razgovora sa kolegom Erdoganom nakon rušenja aviona istakao da su pravo Turske da brani svoj suverenitet „podržale SAD i NATO“. Postavlja se pitanje da li je turski suverenitet bio baš toliko ugrožen i kako su to Turci upozorili ruski avion 10 puta za nekoliko sekundi.

Iako ne treba biti naivan pa prihvatiti Putinovu retoriku prema kojoj upravo on spasava svet od džihadista – kao nekada Staljin od nacista – jer, dakle, Rusija u Siriji pre svega štiti svoje interese, moglo bi se ispostaviti da Zapad i dalje veće podozrenje gaji prema Rusiji nego prema Islamskoj državi.

U najmanju su ruku cinični komentari, kakvi se mogu naći u zapadnoj štampi posle rušenja Suhoja, da Rusija mora biti spremna da trpi udarce pošto je odlučila da vojno interveniše u Siriji. Osim ako se ne misli da je u ovom incidentu na rusku vojsku udario neprijatelj na kojeg se ona ustremila.

Papa Franja je neki dan rekao kako su radosti i ukrašavanja zapadnih gradova u susret Božiću obična šarada pošto je, kako uporno ponavlja, u toku Treći svetski rat. Baš kao što je šarada i priča o navodnom velikom jedinstvu „civilizacija“ istoka i zapada posle terorističkih napada u Parizu.