Serijal zvani „mere za spas srpske privrede“ sa akcentom na izbegavanje bankrota države, trenutno je na poziciji u kojoj svaka članica koalicione vlade razmatra poteze koje smatra neophodnim, zatim je najavljeno da će se o njima razgovarati na Vladi, a usvojiće se samo ono oko čega postoji konsenzus. Iz ugla politike, takav metod donošenja odluka deluje sasvim fer.
Ali, kako je reč o ekonomskim potezima koje za sobom povlače i niz socijalnih posledica, veliko je pitanje da li mehanički zbir prihvatljivih rešenja može da zaustavi sunovrat industrijske proizvodnje, pad tražnje, nizak standard građana, nelikvidnost, budžetsku „rupu“, prezaduženost …
Ekonomija je fino tkivo koje se tka od promišljenih i konzistentnih poteza, gde dugoročni planovi već sadrže efekte mera koje su donete juče ili su na programu za sutra. To nije baš posao za političare. Više je, nekako, za ljude sa vizijom ali i dobrim ekonomskih znanjem. Partijskim čelnicima teško je da smisleno objasne svom članstvu i biračima zašto i da li je potrebno da se zamrznu ili smanje penzije i plate u javnom sektoru – o tome u predizbornoj kampanji niko nije govorio. A gde su nestali planovi za reindustrijalizaciju, svi su tvrdili da ih imaju? Kako bi se eventualno zamrzavanje zarada odrazilo na nisku tražnju, i neće li pad prometa dodatno da smanji poreske prihode u budžetu, pa čitav koncept oporavka svede na „džabe ste krečili“? Kako bez novih kredita podići likvidnost u firmama, kada je na početku liste neizmirenih dugovanja država i preduzeća kojima ona upravlja?
Nesporno je da glavni problem u ovom trenutku predstavlja manjak u državnoj kasi i donekle je razumljivo zbog čega svi koji odlučuju govore o štednji. Ipak, da li je to jedini način? Da li je moguć „kopernikanski obrt“ u kome bi akcenat mera bio ne smanjenje troškova (osim onih za koje je očigledno da su nepotrebni) već povećanje prihoda?
Čekajući fiskalnu reformu, da li je moguće da se bar dospele obaveze naplate od dužnih privrednika? Da li je moguće da se zaustavi praksa „pametnih“ biznismena koji izbegavaju da radnicima isplate zaradu i doprinose? Šta je realna smetnja da se deo sive ekonomije i crnog tržišta uvede u legalne tokove? Da li je zaista toliko teško zahtevati od administracije da bude efikasna i na usluzi privredi? Ili bi to podrilo osnovu političke moći i potencijal trgovine uticajima, na čemu počiva srpska ekonomija, pa bismo previše ličili na pravnu i uređenu državu. A ko tu da se snađe?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
