Sistem za unutrašnje sagorevanje privrede

Na hitnim sastancima stranaka i čelnika Vlade o ključnim privrednim problemima, zahtevi trenutka u kome se nalazimo mogu se sažeti kroz izjavu ministarke Mihajlović o fiskalnoj disciplini, popravljanju investicione klime i efikasnoj reformi javnih preduzeća, državne uprave i rešavanju pitanje preduzeća u restrukturiranju. Premijer nakon sastanka izjavljuje „da bi o ekonomskim pitanjima trebalo konsultovati struku“.

Sve ove je naravno tačno. Nema predstavnika bilo koje Vlade u svetu, niti kandidatkinje na izboru za mis, a da se ne zalaže „za mir u Svetu“. A mira izgleda da nikada nije bilo manje. Sve stranke poslednjih 13 godina se zalažu za „bolji život građana u Srbiji“, a on nikada nije bio gori. Dakle, možemo zaključiti da na nivou opštih principa za rešavanje problema postoji – puna saglasnost. Problem nastaje u artikulaciji, operacionalizaciji i realizaciji mera. Ministar Dinkić na „otvoren sceni“ Skupštine pravom da govore o ovoj temi „častio“ je samo one koji nisu participirali u vlasti. Ja nisam, bar u ovoj, bio sam u onoj koja je zbog dobrih rezultata i uništena početkom devedesetih. No, da vidimo kako to izgleda u srbijanskoj svakodnevici.

Jačanje fiskalne discipline (čitaj – dajte pare, treba nam još) ima smisla ako se prethodno iskoriste svi resursi koje kontroliše niko drugi do Vlada sama. Da li je normalno da tokom 13 godina Vlada u svakom trenutku nema tačnu evidenciju kojom imovinom i sa koliko zaposlenih raspolaže? Da li je normalno da nam se država smanjila za pet republika, a birokratija „radi punom parom“ kao da ima 20 miliona poreskih obveznika i svakim danom rastu sve više. Šta hoćete više od građana i privrede? Dajemo vam više od 40 odsto prihoda kao da ste nam partneri u poslu, samo što dođete po profit, a u plaćanjima vas nema. Bolje iskoristite imovinu, povoljne kredite koji su odobreni, a ne koriste se. Smanjivanjem plata ćete oterati i poslednje stručne ljude koji ne žele da budu jevtina radna snaga. Ostaće vam samo neradnici i nesposobnjakovići po onoj čuvenoj „ne možete tako malo da me platite koliko malo mogu da radim“. A onda ništa od preko potrebne „prosvećene birokratije“ Maksa Vebera.

Preduzeća u restrukturiranju, kao i privatizacija, izgleda da su postali sami sebi svrha, a ne metod promene strukture privrede. Ko sve na tim jadnim ljudima i preduzećima nije sve vežbao – stranački postavljeni direktori bez iskustva, domaći pa strani „konsultanti“, licencirani i nelicencirani stečajni upravnici – toliko dugo dok nisu potrošili i poslednji resurs. Svi su imali prava da se mešaju u njihov rad osim rukovodstva i zaposlenih u tim firmama. Njihovo mišljenje niko živi nije zarezivao ni za crvljivu šljivu.

Sve to se ne bi dogodilo samo da su izvođači tranzicionih radova znali svoj posao. Skupili su neku decu bez dana radnog iskustva u Agenciju za privatizaciju i godinama su vežbali „pravno i finansijsko restrukturiranje“ tih preduzeća, ne znajući (niti je bilo koga da im objasni) da restrukturiranje preduzeća može biti prvo i suštinski preduzetničko, pa tek potom pravno i finansijsko. Takođe, moralo bi da se zna da nema uspešnog restrukturiranja velikog preduzeća bez simultanog pokretanja restrukturiranja grada ili opštine u kome se nalazi.

U pravu je Alexandar the Greate. Kakve pare, a projekata nema. Ali imamo za primer nesvakidašnju situaciju da imamo i projekat i vrlo jevtine pare (samo jedan odsto kamate). Tako nam je Svetska banka dala i projekat i pare. Broj projekta P092999, naziv BOR REG DEVT, lokacija projekta Borski okrug. Vreme otpočinjanja projekta 20. juni 2007, vreme okončanja projekta 30.09.2012. Projekat je predviđao preko 30 miliona USD da se saniraju mogući ekološki problemi grada, ali i komponentu 2, preko 10 miliona USD za programe novog zapošljavanja. Od 2008. do 2012. Ministarstvo privrede i regionalnog razvoja ništa nije uradilo. Dakle, šta ćemo sad – imali smo i pare i projekat? Neko iz Ministarstva, koje se kune da ima rešenja i projekte lokalnog razvoja, treba da objasni nezaposlenima Bora i Majdanpeka – šta su uzroci i ko je kriv što su izgubili 1,2 milijarde dinara za zapošljavanje i kako to da u Majdanpeku nisu mogli da nađu prostor za rad Poslovnog inkubatora?

Primer drugi – i projekat i pare i tehnička pomoć. Opet Svetska banka ponudila Vladi Srbije da se odobri pod povoljnim uslovima (kamata jedan odsto) kredit od 10 miliona USD plus dva miliona tehničke pomoći za formiranje mikrokreditnih institucija, sa ciljem da se broj takvih institucija proširi po Srbiji i postane bitan generator startovanja desetine hiljada novih biznisa. Poznato je da su mikrokreditni fondovi najefikasnija forma za otpočinjanje biznisa svuda u svetu. Tadašnji guverner NBS i ministar finansija su zajedno, rezolutno zabranili bilo kakvo zaključivanje takvog aranžmana jer će to – ugroziti stabilnost finansijskog sistema Srbije?! Svuda u svetu nisu nikoga ugrozili – naprotiv, samo bi se to desilo u Srbiji, pa su zato guverner i ministar zaslužni što su desetine hiljada građana ostali u poslednjih deset godina bez više stotina miliona dolara mogućeg početnog kapitala? A danas, obojica prizivaju mikrokredite kao važan instrument rešavanja krize!

I na kraju dođosmo i do „struke“. Jel to ona ekipa kopaoničkih div junaka koji su poslednjih 13 godina vozili velesalom kroz teoriju i praksu katastrofalne srbijanske tranzicije? Jesu li to oni „stručnjaci“ za „restrukturiranje prerađivačke industrije u građevinske parcele i šoping molove“, a sada teoretičari reindustrijalizacije? Kandidati za Nobelovu nagradu jer su smislili „privredni sistem sa unutrašnjim sagorevanjem“. Kreatori mnogih, a nikad realizovanih strategija, novih investicionih ciklusa, zagovorenici novih državnih preduzeća, samozvani „šampioni i lideri“ tranzicije, sledbenici filozofske misli Alana Forda (Ako kaniš pobijedit ne smiješ izgubit).

Srbija ima veliki potencijal stručnjaka sa velikim domaćim i naročito stranim referencama koji ne pristaju da njihov profesionalni angažman bude partijsko politički posredovan. Probajte s njima – možda uspe!

Autor je bio podsekretar u vladi Ante Markovića zadužen za razvoj preduzetništva