Pošto verujem da su Škoti osetljivi, mislim da će danas na referendumu zaokružiti „ne“ nezavisnosti. Ali kako god glasali, spektakularni uspon nacionalizma u Škotskoj i drugde u Evropi simptom je bolesti glavnih tokova politike. Mnogi su ubeđeni da način na koji je naša politika sada organizovana ne zaslužuje neupitnu odanost; kao ni politički sistem koji je ukinuo ozbiljnu debatu o ekonomskim i društvenim alternativama, niti to što vladaju banke i oligarsi i što je demokratija varka. Nacionalizam obećava bekstvo od discipline „osetljivih“ alternativa, za koje se ispostavlja da ne nude nikakvu alternativu.

Nacionalisti se mogu podeliti na dve glavne grupe: na one koji iskreno veruju da nezavisnost donosi izlaz iz blokiranog političkog sistema i na one koji nezavisnošću prete da bi dobili ustupke od političkog establišmenta. U oba slučaja, nacionalisti uživaju tu veliku prednost da im ne treba politički program: sve dobre stvari doći će sa suverenitetom. Iako je nacionalistička politika posle Drugog svetskog rata dugo potiskivana ekonomskim prosperitetom i sećanjem na predratne užase, Evropa još nudi plodno tlo za njenu obnovu. To nije samo zbog produžene ekonomske slabosti Evrope. To je zato što praktično sve nacionalne države u Evropi imaju regione sa koncentrisanim etničkim, verskim ili jezičkim manjinama. Štaviše, članstvo ovih zemalja u EU – svojevrsnoj dobrovoljnoj imperiji – dovodi u pitanje lojalnost njihovih građana. Tako nacionalisti mogu u Evropi da traže zaštitu od svojih sopstvenih država i da od njih traže da ih štiti od evropske imperije.

Zato je Britanija iznedrila dva nacionalizma u isto vreme. Partija nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP), koju vodi populista Najdžel Feridž, traži od Londona da štiti britansku nezavisnost od birokratije EU. Škotska nacionalna partija (SNP), koju vodi lukavi Aleks Salmond, traži od Brisela da zaštiti Škotsku od „imperijalnog“ parlamenta u Vestminsteru. U datim uslovima, nacionalizam će uvek naći „drugog“ kako bi sam sebe definisao. Ekonomska kriza nije stvorila škotski nacionalizam, ali jeste referendum. Škotska je 1999. sazvala svoj dotad raspušteni parlament, što je SNP-u omogućilo političku platformu za kampanju za nezavisnost. Pad laburističke vlade u Londonu 2010. bio je način da birači kazne tu stranku za ekonomski slom iz 2008-2009. Međutim, kažnjavanje laburista ne samo što je dovelo do obrazovanja konzervativne vlade u Londonu, već je i obezbedilo pobedu SNP-a u Edinburgu 2011. Da bi osigurao upravu u Škotskoj, britanski premijer Dekvid Kameron bio je prinuđen da dozvoli referendum.

Nezavisna škotska vlada suočila bi se sa ogromnim ekonomskim troškovima. Nasledila bi svoj deo duga britanskog javnog sektora i buduće obaveze, ali ne bi zadržala subvencije koje sada dobija od britanskog trezora. SNP tvrdi da bi dodatni prihodi od nafte iz Severnog mora nadoknadili subvencije. Ali ovi prihodi su prirodno vremenski ograničeni, a SNP nije objasnila kako će veliki troškovi dekonstrukcije naftne industrije biti pokriveni kada nafte nestane. Prema tome, gotovo je sigurno da će porezi u Škotskoj biti veći od onih u Britaniji. Uz to, vodeće banke sa sedištem u Škotskoj najavile su da će neke svoje operacije prebaciti u London. Škotskoj takođe preti raskid sa britanskim odbrambenim ugovorima. Prema SNP-u, nezavisna Škotska neće uzrokovati fragmentaciju unutrašnjeg tržišta Ujedinjenog Kraljevstva, jer će biti zadržana valutna unija sa Britanijom. Ali tri glavne britanske političke partije i Banka Engleske to ne prihvataju. Ako Škoti hoće suverenost, moraće imati sopstvenu valutu i centralnu banku. Škotska može da pokuša da koristi i svoju valutu i sterling, ali to bi zahtevalo veće rezerve nego što bi škotska centralna banka mogla da nađe, bar na početku. A škotska valuta koja fluktuira prema funti značila bi veće transakcione troškove i smanjen obim trgovine između dve zemlje. Nema ni lakog izlaza, bar kratkoročno, pridruživanjem EU, što bi možda podrazumevalo da nezavisna Škotska zatraži da postane član. Ukratko, san SNP-a o socijaldemokratiji u jednoj zemlji ruši se pred većim međuzavisnostima koje povezuju delove Britanije, i koje vezuju Britaniju sa EU, a EU sa ostatkom globalizovanog sveta. To škotske nacionaliste ne dotiče.

Autor je član britanskog Doma lordova i profesor emeritus političke ekonomije na Univerzitetu Varvik

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.