Monografiju „Ljuba“, posvećenu našem i francuskom slikaru i srpskom akademiku Ljubi Popoviću, objavila je Paidea, a u njenom stvaranju učestvovalo je više autora: Milan Komnenić, književnik, Sreto Bošnjak, istoričar umetnosti, Nataša Kristić, istoričarka umetnosti, i mnogi drugi. Sutra uveče u Valjevskoj gimnaziji, koju je pohađao, zakazano je svečano predstavljanje gorepomenute knjige.
Govoreći o tome zašto odbija da prima nagrade, među kojima je takav tretman imala i francuska legija časti koju mu dodelio ministar kulture Fransoa Leotar, Popović je istakao ono što smatra pravim priznanjima: to što je njegov veliki format ušao u „Istoriju simbolizma“ u izdanju Tašena, što je prvi slikar s prostora ex-Jugoslavije kome je objavljena monografija u Francuskoj, što se njegova slika „Mesečarka“ nalazi u najvećoj svetskoj kolekciji nadrealističkih slika kod Danijela Filipakija. Inače je, kako kaže, „van pameti dodeljivati nagrade slikarima, njih treba da dobijaju pisci i reditelji kako bi što bolje bili primljeni u narodu“.
A Popovićeve slike imaju dobar prijem iako su to nadrealističke vizije koje dolaze iz tame. Već na Prvom oktobarskom salonu u Beogradu izveo je sliku „Izlazak učaurenih“, koja predstavlja deo umetnikovog budućeg programa – „nesvesnu liniju ka tajni tame“. To je i sam pojasnio kada je u jednoj svesci zapisao da ima jedan crni kvadrat u sebi i nešto zapisano na njemu. „Iz njega izlaze spodobe, iz tog mraka, za koje ja ništa ne znam i ne odgovaram za njih. Moj zadatak je da ih obradim likovno onako kako sam naučen na Akademiji i one će me pratiti celog života.“ A ako zavirite u dnevnik Popovića, možda se da bolje razumeti zašto tako slika i govori. Recimo, o njegovom preziru prema delovanju Omladinskog komiteta, zbog čega je moguće da je kao gimnazijalac zaradio natečene kapke. A naći će se tu i priča o tome kako je crtao filmske plakate da bi besplatno prisustvovao bioskopskim projekcijama, o stripu, Medijali, prvim danima u Parizu, možda i zašto mu se slike zovu „Veštac“, „Mesto sahrane“, „Žena tame“, „Suđenje hermafroditu“. Jer, kako je sam napisao: „Alekse Ljubomir, zvani Ljuba, rođen je 14. oktobra 1934. u Tuzli, u Jugoslaviji od roditelja Srba. Njegov deda, sa nadimkom Đavo, bio je sveštenik u jednom zabačenom bosanskom selu. Govore da je isterivao demone iz seljana i da je imao neobičnu naviku da sam šeta po dubokim šumama koje su okruživale selo. Učestvovao je u sarajevskom atentatu…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
