Zahvaljujući Edvardu Snoudenu, sada znam da me špijunira američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA). Ona koristi Gugl, Fejsbuk, Verizon i druge internet kompanije i kompanije za komunikaciju i sakuplja ogromne količine digitalnih informacija, nesumnjivo uključujući podatke o mojim mejlovima, pozivima s mobilnog telefona i upotrebi kreditne kartice. Ja nisam državljanin SAD, tako da je to sve savršeno legalno. A čak i da jesam američki državljanin, verovatno bi velika količina informacija o meni bila izbrisana, mada to ne mora da bude direktna meta operacije nadzora.

Nisam besan. Sudeći po onome što sam do sada saznao, zaista me nije briga. Najverovatnije niko ne čita moje mejlove i ne prisluškuje moje razgovore preko Skajpa. To bi zbog količine digitalnih informacija koje sakuplja NSA bio nemoguć zadatak. Umesto toga, kompjuterski programi iskopavaju informacije o šablonima sumnjivih aktivnosti za koje se obaveštajni analitičari nadaju da će ih odvesti do terorista. Pitanje koje se postavlja nije koje informacije prikuplja neka Vlada ili kompanija, nego šta s njima radi. Bio bih besan kada bi postojali dokazi da, na primer, američka vlada koristi privatne informacije koje sakuplja da ucenjuje strane političare da bi služili američkim interesima ili kada bi takve informacije procurele u novine u okviru napora da se oklevetaju kritičari politike SAD. To bi bio pravi skandal.

Međutim, ako se ništa tome slično ne dešava i ako su na snazi efikasni zaštitni mehanizmi koji pružaju garancije da se to ne dešava, onda pitanje koje ostaje jeste da li nas zaista taj ogroman napor sakupljanja podataka štiti od terorizma i da li od toga dobijamo „vrednost za novac“. NSA tvrdi da je nadzorom komunikacija od 2001. sprečila više od 50 terorističkih napada. Ne znam kako da ocenim tu tvrdnju i da li smo te napore mogli da sprečimo na druge načine. Pitanje „vrednosti za novac“ još je teže proceniti. Vašington post je 2010. objavio veliki izveštaj o „Strogo poverljivoj Americi“. Nakon dvogodišnjeg istraživanja, koji je uradilo više od deset novinara, Post je zaključio da niko ne zna koliko koštaju operacije američkih obaveštajnih službi ili koliko ljudi američke obaveštajne agencije zapošljavaju. U to vreme ovaj list je objavio da 854.000 ljudi ima bezbednosne dozvole za pristup „strogim tajnama“. Objavljeno je da sada ta cifra iznosi 1,4 miliona.

Štagod mislili o samom programu NSA za nadzor, reakcija američke vlade na objavljivanje informacija o njemu je očito bila preterana. Vlada je poništila Snoudenov pasoš i pisala Vladama drugih zemalja i od njih tražila da odbiju sve njegove potencijalne zahteve za azil. Stiče se utisak da su SAD stajale iza odbijanja Francuske, Španije, Italije i Portugala da dozvole avionu bolivijskog predsednika Eva Moralesa da uđe u njihov vazdušni prostor na putu ka svojoj zemlji iz Moskve, jer bi „Snouden mogao da bude u avionu“.

Pristalice demokratije treba dobro da razmisle pre nego što počnu sudski da gone ljude kao što su je Džulijan Asanž, Bredli Mening i Snouden. Ako smatramo da je demokratija dobra, onda javnost treba što više da zna o tome šta Vlada za koju glasa radi. Snouden je rekao da je obelodanio poverljive informacije zato što „javnost treba da odluči da li su ovi programi i politika ispravni ili pogrešni“. Snouden je u pravu. Kako demokratija može da odluči da li treba da postoji nadzor Vlade kakvu sprovodi NSA, ako ona pojma nema da takvi programi postoje?

Kada je Vašington post pitao Amerikance da li podržavaju ili se protive programu NSA za sakupljanje informacija, oko 58 odsto ispitanika odgovorilo je da ga podržava. Ipak, rezultati iste ankete su pokazali da samo 43 odsto podržava sudsko gonjenje Snoudena zbog otkrivanja programa, dok se 48 odsto tome protivi. Anketa je takođe pokazala da 65 odsto ljudi podržava javna saslušanja o programu NSA za nadzor pred Kongresom SAD. Ukoliko se to desi, svi ćemo biti mnogo bolje informisani zbog toga što je Snouden objavio poverljive informacije.

Autor je profesor na Univerzitetu Prinston

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.