Šta gospođa Trivan treba da nauči

Elem, sva sila iz Demokratske stranke digla se da objasni građanima Srbije kako jedini odgovorni, hrabri i za svoj narod brižni jesu samo Tadićeve demokrate, uz naravno Čedine preokretaše i još poneke minorne. Socijaliste ne pominjem, jer se već ustalio u prethodnim izbornim ciklusima Dačićev pacifistički ratnopoklič kao rezervna karta za pridobijanje nekog glasa.

Eto, ide priča demokrata ovih dana po svim medijima, situacija je, objašnjavaju, takva da je jasno da će Srbi, ostanu li na barikadama, stradati, uludo izgubiti glavu. Kod demokrata se dogodio kopernikanski obrt (skoro pa preokret), ili ako vam je bliže – predsednik prevrnuo ćurak za dan. Pa od zagovornika prava Srba da građanskom neposlušnošću i barikadama brane svoja građanska i ljudska prava, došao do saznanja na se barikadama ništa ne može rešiti, i da su one u stvari hipoteka na evropsku budućnost Srbije. Odmah je revnosno priskočila u pomoć da pojasni i dalje razradi ideju, Trivanova. Njen poseban doprinos se sastoji u elaboraciji neodgovornosti najveće opozicione partije, Srpske napredne stranke, koja valjda zato što je u opoziciji, ima upravo i najveću odgovornost. Poznata je inverzivna logika odgovornosti Demokratske stranke, koja se uporno, iako neuspešno, primenjuje malo malo na naprednjake. Za sve katastrofalne rezultate u državi, kriva je naravno Srpska napredna stranka jer ne nudi rešenja i ne donosi državničke odluke. Sram nas bilo. Umesto da lepo, kao svaka opoziciona stranka, preuzmemo odgovornost, uđemo u institucije države i krenemo da rešavamo stvari. Možda demokrate žele takav scenario, a mi im ne čitamo želje? E to je suština cele državničke, državotvorne i ljudske brige Tadićevog režima – kako iskoristiti svaku stvar, pa i ovako ozbiljnu kao što je pitanje opstanka barikada na severu Kosova, da se na prljav i jadan način obračunava sa političkim protivnikom.

A šta je suština cele priče? Kao, naprednjaci su neodgovorni, reaguju sa zadrškom, pozivaju se na odluku naroda, umesto kao demokratska elita vlastodržaca – da ih predvode. Odnosno, da nastave da građanima kroje sudbinu po šavovima koji se ozbiljno paraju u poslednjih 10 godina njihove državničke epopeje. Dakle, u situaciji kada niko živ ne zna o čemu se razgovara, iako često koriste termin pregovora, sa Prištinom, iako niko ne zna kakvi se sve razroki pogledi i raštimovane poruke upućuju Srbima na barikadama, kada niko ne zna šta je dogovoreno pred 9. decembar, ovaj režim se usuđuje da licemerno preuzima kormilo odgovornosti za sudbinu ljudi koji svojim telima i snagom duha brane svoja prava, narušena neozbiljnom taktizirajućom i besmislenom politikom istog režima u poslednjih bar 10 godina?! I pri tom, kaže Trivanova, valjda su najvažniji životi ljudi, a ne tamo neka teritorija. Iako ti ljudi svesno više od 4 meseca brane uspostavljanje granice sa Srbijom, jer misle i osećaju da su deo Srbije. Ako nisu, onda neka ovaj režim kaže – ljudi, vi više niste u Srbiji, sklonite se jer će da vas ubijaju, jer niste više na svojoj zemlji. Ako im to ne kažu, onda sa kojim će pravom da bilo ko puca na njih – je l' oni okupiraju nečiju teritoriju, je l' ugrožavaju nekoga i nešto?

Sa kojim pravom ovaj režim pomišlja da može o bilo čemu da odlučuje u ime građana, kada je izgubio svaki legitimitet i u Beogradu i na barikadama? A gospođa Trivan neka nauči jednu od osnovnih lekcija političke demokratije – suverenitet je u narodu, on ga daje, on ga i oduzima. A teror odlaganja izbora jeste forma koja može da se nateže, ali kad pukne uže, džaba i natezanje i pretezanje.

Autor je član Glavnog odbora Srpske napredne stranke