Stručnost važnija od kapitala

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Zapravo, u budućnosti brze tehnološke promene i široko rasprostranjene automatizacije manje je verovatno da će odlučujući faktor ili štetno ograničenje inovacije, konkurentnosti i rasta biti dostupnost kapitala nego postojanje stručne radne snage.

Geopolitičke, demografske i ekonomske snage stalno menjaju obličje tržišta rada. Naročito tehnologija menja prirodu samog rada, zbog čega su celi sektori i profesije prevaziđeni, dok se stvaraju potpuno nove kategorije industrija i radnih mesta. Prema nekim procenama, gotovo polovina današnjih profesija bi mogla biti automatizovana do 2025. Spekulacije u vezi s tim čime će biti zamenjene idu od prognoziranja neočekivanih prilika do nezaposlenosti ogromnog opsega. Prvi znaci ovog poremećaja već su vidljivi. Globalna stopa nezaposlenosti dosegla je 212 miliona, tvrdi MOR i biće potrebno svake godine otvoriti još 42 miliona novih radnih mesta, da bi svetska ekonomija obezbedila zaposlenje za sve veći broj novajlija. U međuvremenu, 36 odsto poslodavaca širom sveta je prošle godine izvestilo da ima teškoća da pronađe talente, što je najveći procenat u poslednjih sedam godina. Da bi se rešio problem ove nepodudarnosti ponude i potražnje biće neophodno da vlade, poslovni lideri, obrazovne institucije i pojedinci savladaju podsticaje za usredsređivanje na kratke rokove i početak planiranja za budućnost u kojoj je samo promena konstantna.

Prema prvim rezultatima istraživanja Svetskog ekonomskog foruma, direktori ljudskih resursa u nekim od najvećih svetskih kompanija očekuju ozbiljna odstupanja od sve većeg usvajanja mobilnog interneta i „tehnologije oblaka“ (cloud technology), upotrebe velikih količina podataka, fleksibilnih radnih angažmana, 3-D printinga, naprednih materijala i novih energetskih nabavki. NJihovo viđenje celokupnog uticaja na nivoe zaposlenosti u njihovim industrijama bilo je uglavnom pozitivno, pod uslovom da se nove veštine radne snage mogu brzo razvijati u njihovim sektorima i šire. Kako tehnologija sve više preuzima na sebe rad zasnovan na znanju, kognitivne veštine koje su centralne u današnjim obrazovnim sistemima i dalje će biti važne; ali bihejvioralne i nekognitivne veštine koje su neophodne za saradnju, inovaciju i rešavanje problema će takođe biti od suštinske važnosti. Današnje škole i univerziteti u kojima dominiraju pristupi učenju koji su u suštini individualni i konkurentni po prirodi moraju se preoblikovati tako da akcenat stavljaju na učenje kako treba učiti i usvajati nove veštine potrebne za saradnju s drugima. Univerzalne ljudske veštine, kao što je sposobnost timskog rada, uspostavljanja veza s ljudima i razumevanja kulturnih senzibiliteta biće od vitalnog značaja za poslovanje u svim sektorima. Štaviše, pošto obrazovanje sve više postaje cilj kojem se teži celog života, kompanije moraju da razmotre svoje uloge u obezbeđivanju konkurentne radne snage. Neke kompanije su ovo već shvatile i investiraju u stalno učenje, prekvalifikaciju i usavršavanje njihovih zaposlenih. Ipak, većina poslodavaca još očekuje da dobiju talentovani kadar koji je obučen u školama, na fakultetima i u drugim kompanijama.

Poslovni sektor će sve više morati da sarađuje sa obrazovnim kadrom i vladama da bi se pomoglo da obrazovni sistem drži korak s potrebama tržišta rada. S obzirom na brzu promenu paketa veština potrebnih za veliki broj profesija, poslovni sektor mora da preusmeri investicije na obučavanje kroz rad i doživotno učenje, naročito kada se ljudi u tridesetim pridruže radnoj snazi, težeći svrsishodnosti i raznovrsnim iskustvima, gde su njihovi prethodnici težili nagradi i stabilnosti. Poslovni ciklusi uključuju uspone i padove stope zaposlenosti, a društveno odgovorne kompanije treba da slede uspešne primere, kao što su primeri Koka-Kole, Alkoe, Saudi Aramka, Afrika reinbou mineralsa i Gugla kada je reč o radu na smanjenju stope nezaposlenosti i jačanju sposobnosti ljudi da zarađuju za život.

I vlade imaju ulogu u stvaranju okruženja u kojem njihovi građani mogu da ostvare svoj potencijal. Politički odlučioci moraju da koriste jaču metriku za procenu ljudskog kapitala i preispitivanje investicija u obrazovanje, osmišljavanje biografije, zapošljavanje i otpuštanje profesija, integraciju žena u radnu snagu, penzionu politiku, zakon o imigraciji i politiku socijalne pomoći…

*Autor je osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma

Copyright: Project Syndicate, 2015.

www.project-syndicate.org