Stvarnost iznad mita i zaveta

Milan Karagaća Aktuelna situacija oko Kosova ima dosta analogije sa situacijom pre i posle Kosovskog boja. Prva analogija: knez Lazar je prethodno uputio Toplicu Milana i Kosančić Ivana da izvide položaje i brojno stanje turske vojske. Kada su ga izvestili, zabranio im je da o tome pričaju, plašeći se da bi se vlastelini pokolebali i uplašili višestruko brojnije turske sile. Lazar je, krenuo u boj, iako je znao da ce ga izgubiti.
Tokom 1998. i 1999. državnom i vojnom rukovodstvu Srbije dostavljeni su pouzdani podaci da će uslediti NATO agresija i precizno navedeno koji će ciljevi u kojoj fazi biti gađani, te ukazano na katastrofalne posledice. Rukovodstvo i predsednik su to ignorisali tvrdeći da će NATO samo demonstrativno nešto izvesti. Kada su napadi otpočeli, tvrdili su da će se NATO raspasti. Srbija je 1999. odbila sporazum iz Rambujea, iako je znala da će biti bombardovana i izgubiti rat za Kosovo. Posle NATO agresije potpisan je Kumanovski sporazum, kojim je Srbija predala Kosovo međunarodnom protektoratu, zadržavajući samo formalni suverenitet.
Druga analogija je u činjenici da poraz kneza Lazara slavimo kao pobedu i da je 1999. proglašena pobeda nad NATO-om, iako smo faktički ostali bez Kosova. Treća analogija odnosi se na alternative. Možemo nagađati šta bi bilo kad bi bilo, ali recimo da je knez Lazar prihvatio pregovore možda bi izbegao tolike gubitke i ličnu žrtvu. Alternativa onome što je uradio Lazar je upravo ono što je uradila pragmatična kneginja Milica: udajom ćerke Olivere za Bajazita obezbedila je da njen sin Stefan Lazarević i njegovi naslednici vladaju Srbijom sve do 1463. godine. Dakle, sačuvala je srpsku državu još 74 godine.
Poklonici mita i „kosovskog zaveta“, umesto stvarnosti, kunući se u Kosovo, zagovaraju zatvaranje i konfrontaciju, a neki i rat. Namerno ili slučajno ne vide da se na taj način Kosovo sačuvati ne može. S druge strane, politika koja se zalaže za političku i diplomatsku borbu za Kosovo, kroz istovremeno brže integracije u EU i saradnju umesto konfrontacije, proglašava se izdajničkom i nepatriotskom. Upravo ova politika ima dugoročno mnogo više izgleda za uspeh.