Sud za OVK

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Moguće da je premijer Isa Mustafa u pravu kada je na svom Fejsbuk profilu napisao da će Kosovo ispuniti svoje međunarodne obaveze i zbog evroatlantske perspektive omogućiti osnivanje suda. Kao što je moguće i to da je do odlaganja došlo i iz tehničkog razloga, da se izbegne datum mnogo blizak srpskom mitskom Vidovdanu. Međutim, epopeja uspostavljanja ovog suda predugo traje i obeležena je sa previše teškoća da bi se mogla jednostavno, a i jednom stranom protumačiti. Mediji prenose da je čak i ambasadorka SAD Trejsi En DŽejkobson razočarano i bez komentara napustila u petak zgradu kosovske skupštine, u čijim su kuloarima do poslednjeg trenutka navodno trajali napori Hašima Tačija da ubedi desetoro poslanika da podrže tekst. Ispred zgrade pak demonstrirali su veterani OVK predvođeni DŽavitom Jašarijem, koji se, kako on kaže, ne mogu pomiriti sa oduzimanjem dela kosovskog suvereniteta, što za njih predstavlja osnivanje ovog suda.

A kada se u Prištini pomene reč suverenitet, gotovo automatski je prati reč „srpska represija“. Pa je tako šefica poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Donika Kadaj Bujupi prisustvo policije ispred skupštine uporedila sa onim što se dogodilo 1989. godine prilikom tadašnjih, kako je navela, nasilnih promena tadašnjeg Ustava Kosova. Pojedini zapadni analitičari smatraju da će ovi događaji naneti bitnu štetu odnosima Prištine i Zapada. Naročito će to, po ovoj školi mišljenja, biti loše primljeno u Berlinu, koji je izvršio veliki pritisak na Beograd kako bi integrisao sever Kosova, i kako bi Srbija prihvatila neki nivo članstva Kosova u UN.

Jedna od izlaznih strategija je da UN formiraju međunarodni tribunal, i mada se tome Tači, koji je u otvorenoj predsedničkoj kampanji, u nastojanju da zameni Atifete Jahjagu na toj funkciji, javno protivi, možda je upravo i to cilj. Jer, struktura OVK je isuviše duboko u biznisu i politici Kosova, da ne bi procesuiranje bilo kog od pripadnika te strukture dovelo do neželjene lančane reakcije i potrese koji bi dodatno destabilizovali napetu kosovsku scenu. Zato je novi, mali haški tribunal, daleko od Prištine, možda najbezbolnije rešenje, uprkos razočaranju zapadnih saveznika.