Tihi protest Didone

Osim što je u žiži javnosti jer ne želi da prekine tišinu i objavi razloge svog protesta, Dragana intrigira i najavom da će tako mirno sedeti sve do petka, dakle do kraja radne nedelje, kada će objaviti razloge svog čina. Prvog dana umetnici se, nakon njenog performansa, pridružio jedan Zrenjaninac, koji je posle nje takođe sedeo i u tišini gledao u Gradsku kuću. Drugog dana protesta na Trgu slobode poređane su tri stolice.

Popovićeva je odabrala javnu pozornicu i tako otvorila prostor za nagađanja o razlogu svog protesta, u kome svako od građana današnje Srbije može da se prepozna. Počev od toga da mladi nemaju posao, a kada ga imaju jedva sastavljaju kraj sa krajem, da je kultura najblaže govoreći devastirana, da umetnici nemaju nikakav status i poštovanje u struci i u javnosti, da svi građani životare u raljama politike bez pravih životnih prilika i bez jasne perspektive.

Tu su možda i posebni zrenjaninski problemi, koji mogu da se „učitaju“ u ovaj protest, počev od nevolja sa zagađenom pijaćom vodom i sa sijaset zatvorenih fabrika i ukinutih radnih mesta, preko urbanističkog haosa pa do ideje o postavljanju splavova za zabavu u centru grada. Svako od građana je danas Dragana, samo nisu (još) uzeli stolicu i seli na gradski trg.

Dragana Popović rođena je pre trideset godina u Jagodini, završila je Muzičku akademiju u Beogradu i udata je za tenora Ljubomira Popovića, koji je solista u Operi Narodnog pozorišta. Majka je jednog deteta. Od pre dve godine živi u Zrenjaninu, u mirnom naselju Mužlja. Predaje u Muzičkoj školi u Vršcu, a operske angažmane ima uglavnom u Beogradu.

Najzapaženije ostvarenje bila joj je naslovna uloga Didone u baroknoj operi Narodnog pozorišta „Didona i Enej“, koja je prošle godine premijerno izvedena u okviru osmog Festivala rane muzike. Inače, Didona se u antičkim izvorima spominje, osim kao osnivačica grada Kartagine i kao osvetnica za nanete nepravde.