Ubrzanje napetosti

Podsetimo, u februaru prilikom prvog susreta novih glavnih pregovarača, u liku premijera koji su 2014. dobili mandate, politička napetost se koncentrisala na pitanju svojine nad rudarskim kombinatom Trepča. Međutim, ispregovarano je nešto sasvim drugo – sporazum o pravosuđu. Sada su se pak tenzije, koje su neposredno prethodile pregovaračkoj rundi, skoncentrisale na takozvane nemačke ili dodatne uslove za Srbiju, čiji se jedan od „pojavnih oblika“ ogleda i u neostvarenoj Tačijevoj poseti Beogradu.

Šta je tačno delegacija Srbije „raščistila“ povodom tih uslova, u noći između utorka i srede, računajući i prethodni jutarnji regionalni sastanak sa albanskim premijerom Ramom, javnosti je nedostupno. Umesto toga, objavljene su optimistične Vučićeve reči da je Srbija zaslužila otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa Unijom već u junu, odnosno ubrzanje u pregovaračkom procesu. Kabinet Mogerinijeve u kratkom saopštenju nakon četvoročasovnog sastanka međutim, samo konstatuje da su „razmenjena gledišta“ o glavnim pitanjima i dogovoreni konkretni koraci koje treba preduzeti do nastavka dijaloga u maju.

Napredak je u izjavama učesnika ocenjen kao skroman ili „određen“, što je previše neodređeno ako se uzmu u obzir najave ubrzanja. Kao što je poznato, ubrzanje se vezuje za punu primenu Briselskog sporazuma, koji je upravo koji dan pre susreta Mogerinijeve, Vučića i Mustafe, „navršio“ drugu godinu od potpisivanja. I koji se različito politički čita u različitim balkanskim i evropskim prestonicama. Uzgred, potpisnik tog sporazuma Tači je takođe bio učesnik pomenute jutarnje regionalne konferencije, kao i srpski premijer, o čemu je javnost obaveštena putem fotografija sa društvenih mreža.

Kao što je i zatrpana suptilnim i manje suptilnim zaključcima ko je koga priznao potežući pitanje na čijoj teritoriji se prostire jezero Gazivode. Zdravorazumski je zaključak da ako su pregovori doneli „određeni“ napredak, zašto je onda jedini opipljiv rezultat novo zatezanje? Jer, Tači je u svojstvu šefa diplomatije koliko odmah najavio da će na to što mu je uskraćena poseta Beogradu biti uzvraćeno kontramerama, dok je Marko Đurić naveo, da ga to što mu nije dozvoljen ulazak na Kosovo, neće sprečiti da tamo ode. Dakle, sasvim određena tenzija, zbog koje ne možemo da verujemo ni u „skroman“ napredak.