Uspeh uz industriju znanja

Na prvi pogled, to jeste tačno. Ne morate svom imenu i prezimenu pripisati zvučno zvanje da biste objasnili da se „najveća novostvorena vrednost ostvaruje samo realizacijom i korišćenjem vrhunske tehnologije, i samo u ekonomiji zasnovanoj na znanju, a tu je uloga nauke ključna“. Upravo sam tako govorio na skupštini Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) još pre dve godine. Iz sadašnje krize možemo da iskoračimo jedino oslanjajući se na najsavremenija naučno-tehnološka dostignuća. To je industrija znanja koja, u najširem smislu i u najslobodnijem tumačenju, obuhvata nauku, prosvetu i kulturu.

S jednog od skorašnjih skupova pod okriljem EU na kojem sam učestvovao, nedvosmisleno je poručeno: izvrsnost u nauci, industrijsko liderstvo i rešavanje društvenih izazova. Nauka, prosveta i kultura, koje označavamo okosnicama industrije znanja, jedine su u stanju da odgovore na složena iskušenja savremenog sveta. Da li su u prethodnom periodu zatajile? Logično, a i „jednostavno“ pitanje. Evropska unija je formulisala 38 naučno-tehnoloških platformi (NTP) u čijim okvirima se definišu problemi, osmišljavaju projektni zadaci i usmeravaju istraživanja. Od kojih se pretpostavki polazi? Odgovor nije jednostavan.

Prvo, očevidan je eksponencijalni porast udela najnovijeg znanja i savremenih tehnologija u novim proizvodima (tzv. utkano znanje i novododata vrednost). Drugo, svetske sile se sve žešće nadmeću u nauci i tehnologiji, stalno povećavajući ulaganja u istraživanje i visoko obrazovanje. Treće, međunarodni univerziteti se decenijama utrkuju u zauzimanju što višeg mesta na listama vrednovanja. To se u proteklih 11 godina posebno ogledalo na prestižnoj Šangajskoj listi. Četvrto, u nauci i visokom obrazovanju Srbija je sposobna da sebi izbori bolji položaj u svetskoj podeli rada, pod uslovom da je spremna da što pre poveća ulaganja iz budžeta i ostalih izvora i da hitno otpočne sa ugradnjom najsavremenijih saznanja u svoje proizvode i usluge. Peto, uprkos višegodišnjem uništavanju i izopštenju iz međunarodnih tokova (sankcije), srpska poljoprivreda (i prateća privreda) i dalje je izuzetna poluga prodora naše pameti na inostrana tržišta.

Valjalo bi što pre proceniti i oceniti stanja domaće privrede i poljoprivrede u poređenju s međunarodnim trendovima, s naglaskom na tehnološka dostignuća. Iz toga će proisteći lista fakulteta, instituta, razvojnih centara i industrijskih pogona koji su kadri da se uhvate u koštac s međunarodnom konkurencijom. Važno je i proceniti mesto Srbije u Evropskoj uniji – u čemu se sve uklapamo u sadašnja i buduća evropska stremljenja do 2020. godine (i kasnije) i pronaći nišu – mesto za sebe. Potreban je, dakle, odlučan zaokret ka industriji znanja. Kojim područjima se treba strateški posvetiti? Nemam dilemu, po redosledu važnosti to su nauka, obrazovanje i kultura, hrana, voda, energija, zdravstvena zaštita i izvoz.

Autor je profesor Univerziteta u Beogradu