Toliko su odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine u poslednje vreme napredovali – misli se, po svemu sudeći, na period posle promene vlasti u Beogradu 2012. – da oni sada mogu da budu uzor za čitav region, rekao je Zlatko Lagumdžija, zamenik predsedavajućeg Saveta ministara i šef diplomatije BiH. Tu ocenu, koju je Lagumdžija izrekao pre dva dana u Beogradu, mogli bi da ponove – povodom odnosa Srbije i Crne Gore – na primer premijeri Milo Đukanović i Aleksandar Vučić. Istina je, bilo je dosta pozitivnih vibracija nakon promena u Srbiji, ali na duge staze još dosta toga treba da se učini na stabilizaciji političkih pristupa u regionu, uključujući i odnose Srbije i BiH.
Osim toga, i trenutno poboljšanje zahteva dodatne provere. Prva će biti oktobarski opšti izbori u BiH. Treba sačekati i videti kako će se zvanična Srbija držati prema tom glasanju. Iako je premijer Vučić, nakon stupanja na dužnost, prvo otišao u Sarajevo i nagovestio da će na susednu zemlju više gledati racionalnim nego „bratskim“ očima, ubrzo je svojim čestim susretima sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom otvorio polemiku o jasnoći, da ne kažemo iskrenosti svoje politike. Samo po sebi, druženje Vučića sa legitimnim predstavnikom RS nije sporno, ali simpatije su već nešto drugo.
Moglo bi se ispostaviti da je ključna razlika između Tadića i Vučića, kada je reč o odnosu prema Dodiku, u tome što aktuelni premijer neće učestvovati na mitinzima Dodikove partije. Valjda neće.
Dosta je, tokom Lagumdžijine posete, bilo reči o dugonajavljivanoj i sa, reklo bi se, uzbuđenjem – makar u Beogradu – očekivanoj konferenciji o Zapadnom Balkanu koja će biti održana naredne nedelje u Berlinu. Konferencija će biti prilika da Srbija i BiH predlože EU zajedničke infrastrukturne projekte koje bi, onda, EU trebalo da pomogne u smislu finansiranja i implementacije.
Manje prijatan deo za Srbiju mogao bi da bude, poslovično, onaj posvećen Kosovu, ali i još jedan koji se, navodno, sprema – baš o BiH. Prema nekim nagoveštajima, Brisel (i Berlin) od Srbije bi mogli da zahtevaju jasniju politiku u smislu opredeljivanja šta joj je preče – BIH u celini ili RS. Ako bi Evropa snažnije „zalegla“ u tom pravcu, Beogradu bi bilo daleko teže da se pravda – kako Srbija još nije u EU pa može da vodi „samostalnu politiku“ – nego što je slučaj sa odnosom prema ukrajinskoj krizi. O potrebi vođenja konstruktivne politike u regionu teško da bi moglo biti rasprave i sučeljavanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
