Između drona sa zastavom velike Albanije na Partizanovom stadionu, zbog kog ne prestaju napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji i goranske pekare i poslastičarnice u ostatku Srbije, te svetle srpske budućnosti u kojoj je vlast građanima za egzistencijalni minimum odredila 200 evra mesečno, Beograd je zabeležio dve političke važne posete.
Posle predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je Srbiji posvetio čitavih šest sati svog dragocenog vremena, tokom kojih je vojnom paradom pre roka obeležena 70. godišnjica oslobođenja Beograda, u prestonicu Srbije, ma gde bile njene granice, u četvrtak su prvi put zvanično došli predstavnici samoproglašene kosovske države.
Brisel je Putinovu posetu gotovo prećutao, ali je događaj u hotelu „Metropol“ dobio ocenu istorijskog događaja evropskog formata, iako je reč o neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova i finansija Zapadnog Balkana. Taj značaj je izmeren i konkretno – u parama: „Evropska komisija će za bolju transportnu i energetsku povezanost Zapadnog Balkana do 2020. nameniti milijardu evra kroz pretpristupne fondove i obezbediti povoljne kredite međunarodnih institucija u iznosu od 10 milijardi evra“, najavio je Štefan File, odlazeći komesar za proširenje EU. Iz njegove pohvale: „Ivice, možete da budete ponosni na ono što ste pripremili danas“, ovdašnja javnost je saznala i ko je domaćin skupa. Mada je reč o zadatku iz nemačkog programa za ovaj deo Balkana, zadat još 28. avgusta na sličnom skupu u Berlinu, Beograd ga je pripremao krišom, dramilo se zbog najavljenog premijera Albanije Edija Rame, a u Beograd su vozilima EK stigli odlazeći kosovski šef diplomatije Enver Hodžaj i ministar za ekonomski razvoj Fadilj Ismailji.
„Zapadni Balkan nastavlja da sarađuje, jer je cilj da se osigura bezbedno okruženje, politička stabilnost i ekonomski prosperitet za ceo region – bolji život za sve građane i evropska perspektiva“, piše u zajedničkoj izjavi sa skupa. Lepe želje i ideje, koje niko ne može da spori, pod uslovom da su sagovornici ravnopravni u svakom pogledu. Dačićeve tvrdnje da je primenjena „gimnih“ formula, koja definiše učešće Prištine na regionalnim forumima, ne daje odgovor na suštinsko pitanje – zbog čega i kako Srbija, ukoliko poštuje svoje Ustavom garantovane granice, jedina, ne samo na Balkanu, regionalno sarađuje sama sa sobom.
Ako Hodžaj tvrdi da je „on lično bio simbol suvereniteta Kosova“ na skupu u Beogradu i da je to početak normalizacije odnosa dve susedne zemlje, koja će se krunisati ulaskom Kosova u UN, čiji će suverenitet onda simbolizovati ministri Vlade Srbije na sledećem regionalnom skupu u Prištini?
Zvuči šizofreno, a još se ne zna kako deluje.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
