Zašto hrišćani sanjaju?

U nekoliko emisija AGAPE (Studio B), naročito kada su pored gosta-domaćina gostovali sveštenici ili vladike, gledaoce su plašili Strašnim sudom i paklom. Treba znati da je svako ljudsko biće (ne telo) bezuslovno besmrtno, da nam nikada i niko ne sudi, a da raj i pakao ne postoje kao neko mesto, oni predstavljaju stanje onog dela psihe koji nama pripada. To je mentalno-duhovna kategorija koja odražava našu subjektivnu procenu delovanja i kvaliteta sopstvene ličnosti.

Gledajući AGAPE saznali smo i da bog ne evoluira, da se ljudska grešnost sa kojom se rađamo ne može negirati i da je čovečji život kušanje od strane demona, naročito ako je neko višeg ranga.

Valjda nema emisije u kojoj gost-domaćin bar jedanput ne naglasi da je čovek pre svega homo religiosus. Da li ovo treba da znači da postoje homo pravoslavus, homo katolikus, homo judeus… Ili postoji samo onaj prvi, a ostali su u zabludi.

Ne, čovek nije u osnovi religiozan, to mu je nametnuto zbog njegovog zaborava. Svako ljudsko biće ima (bar nesvesno) sećanje na vezu s Prirodom, na svoje moći i znanja, na svoje božansko poreklo, a ne na religiju!

Saznali smo i da je Pravoslavlje najviše sačuvalo srž Hristovog učenja kao i da će trajati do kraja sveta. Da li je ovo, možda, jedan od glavnih razloga za pojavu religioznih i agresivnih fanatika i grupa u Crkvi i van nje? Nisu ti fanatici do svojih stavova došli u porodici, čitanjem, istraživanjem ili filozofskim promišljanjem, nego im se to stalno servira od strane Crkve i pojedinih poznatih i učenih ljudi – da je jedino naša vera prava i da su Srbi izabran narod.

Interesantni (ali u osnovi pogrešni) su i stavovi o reinkarnaciji. Kaže naš uvaženi Akademik da je čovek ideju o reinkarnaciji verovatno dobio gledajući drveće, koje se obnavlja u proleće!? Ali, smatra Akademik, da je reinkarnacija neko rešenje, zašto bi onda dolazio Hristos?

Verovanje u (pre)seljenje duše spada među najstarija sećanja i verovanja ljudi. Zar se i u Bibliji na mnogo mesta (u Starom i Novom zavetu) nedvosmisleno ne govori o reinkarnaciji? Naš narod je verovao i veruje u neki oblik ponovnog rođenja. Nema mesta na Zemlji gde ljudi nisu verovali ili gde ne veruju u reinkarnaciju, a mnogi se sećaju nekih od svojih prošlih života. Takvih ljudi ima kod nas i u čitavom svetu i biće ih sve više. Znam takve osobe, a i sam pripadam takvim ljudima. Hrišćanstvo je verovalo u reinkarnaciju do 553. kada je Justinijan, pod pritiskom svoje žene Teodore, ukinuo reinkarnaciju „božanskim ukazom cara“. Da li je moguće da je uvaženom Akademiku promakla ova „sitnica“? Dobro je da Justinijan nije ukinuo i snove, jer bi sada „pravi“ hrišćani govorili da nikada ne sanjaju.

Najviše primera i dokaza reinkarnacije ima u trotomnoj monografiji dr Jana Stivensona s Univerziteta u Virdžiniji, u kojoj je navedeno čak 1.300 slučajeva reinkarnacije širom sveta. Stivenson je uočio da se navike, sklonosti, talenti i karakterne osobine prenose kroz mnoge živote. Pokazalo se da se i fizički izgled, naročito lica, prenosi kroz mnogo inkarnacija. Dr Stivenson je pronašao i proučio nekoliko hiljada primera gde se deca sećaju svog prethodnog života.

I Karol Boumen je istraživala dečja sećanja na prošle živote. Događalo se da dete prepozna svoje rođake i prijatelje iz prošlog života. Jedan takav neosporno dokazani primer reinkarnacije u Indiji prikazan je na BBC-ju 1991.

Prilikom izvođenja dokaza za primere reinkarnacije, pored onoga koji se seća i „svedoka“ korišćen je i arhivski materijal, vršene su provere i analize grešaka.

Doktor Vajs je istraživao reinkarnaciju i napisao knjigu Prošli životi, mnogi učitelji, gde se nedvosmisleno pokazuje da postoji reinkarnacija i sećanje na nju…

I na kraju, u istraživanjima koje sam radio stotine ljudi se uverilo da su bezuslovno besmrtni i da postoje prošli životi. Među tim osobama ima vernika i nevernika, profesora, lekara, inženjera, psihologa, akademika, sveštenika… i jedan hodža.

Protiv reinkarnacije su obično neobavešteni ljudi ili verski fanatici, rasisti i zadrte „muškarčine“ koji ne mogu da prihvate da su bili ili da će biti drugog pola, vere ili rase. Bez reinkarnacije život ne bi imao smisla, jer različiti početni uslovi života i ljudske sudbine ne bi mogli da se razumeju i objasne. Reinkarnacija predstavlja našu duhovnu evoluciju i, srećom, ona postoji za svakoga, bez obzira na to da li neko u nju veruje ili ne.

Mnogi događaji zaista ukazuju na tako nešto. Prošlo je vreme slepe vere, molitve, simbola i rituala, a dolazi vreme samospoznaje, znanja, ljubavi, ličnih duhovnih uvida i veze sa sopstvenom božanskom suštinom. Kraće rečeno – pojavio se spiritualni naturalizam.

Autor je matematičar i pisac iz Beograda