Zašto sam „amnestirao“ Đorđa Vukadinovića?

Ne, toplo nepozvan, on nastavlja nesuvislu prozivku, i sav pogubljen optužuje me da „ne razumem“, čak se i plaši da „nikad neću razumeti“, ali i da istovremeno „vrlo dobro razumem“ šta je Ištvan, da ne kažem Pesnik, hteo da kaže. Pesnik koga je „pozdravio“ „Okamov brijač“, je li!

Nije, naravno, problem što Kaić filozofski laprda ili što ponovo dopisuje odu premijerovim vrlinama, već što u nedostatku argumenata nastavlja da izmišlja i lepi etikete! Sem dobro poznate činjenice da sam „izgubio apsolutno sve što se moglo izgubiti otkad je Boris Tadić sišao sa vlasti“, što, dakle, podrazumeva dobro plaćen državni posao, vilu na Dedinju, profil na FB i mesto u svečanoj loži FK CZ, sve drugo što je Kaić napisao u ozbiljnom je sukobu sa istinom!

Ili, da budem konkretan, reč je o nizu neistina koje vređaju zdrav razum, ali i bezazlenih laži koje je štetnije demantovati nego prećutati. Apsolutno je, recimo, besmisleno odgovarati na insinuaciju da sam Zoranu Mihajlović, ministarku u Vladi Srbije, „doveo u vezu sa ‘kurvom’“: ne interesuju me seksualni afiniteti Vučićevog okruženja, bavim se onim što (ne) rade u poslu koji, nesrećom po državu, obavljaju!

Slično je i sa žalopojkom kako sam ga uvredio na nacionalnoj osnovi i sad sam stvarno u problemu – ne znam šta ga je više povedilo: to što sam napisao da se po „poštenju“ ne može porediti sa Rahmanom Morinom, Albancem ili da, takav kakav je, može da „dobaci“ tek do Bratislave Bube Morine, Srpkinje?! Ako je prvo, nemam nameru da se izvinjavam zbog samoumišljaja diplomiranog filozofa! Ukoliko je pak drugo u pitanju, moram da naglasim da to nije uvreda na nacionalnoj već, moglo bi se reći – na mentalnoj osnovi: reč je o istovetnoj Bubinoj i Ištvanovoj potrebi da se neargumentovano „rkće“ po medijima: i kad ste „toplo pozvani“ i kad vas, uz ucenu, „toplo preporuče“! Važno je – rknuti!

Tako ću ja, pristojan, kakvim me je Bog dao, iskoristiti ovu priliku da rknem javno izvinjenje Đorđu Vukadinoviću, jer sam pre godinu dana, sasvim sigurno s nekim razlogom, za Kaića „tvitnuo“ da je „Vučićev lični Đorđe Vukadinović“! Kaića ne interesuje razlog te paralele: on umire u neznanju zbog čega sam, kako Vučićeva „Buba Morina“ kaže, „tajnovito amnestirao“ Đorđa Vukadinovića.

Odgovor se krije u mom „bio-potpisu“ na Tviter profilu koji doslovce glasi – „Prirodno je i logično biti protiv režima Aleksandra Vučića i magaraca koji ga okružuju. To je civilizacijska dužnost. Moralni, a ne ideološki čin.“ Kraj citata!

Ko god jaše na ovom talasu, zaslužuje amnestiju! To važi i za Kaića. O „amnestiji“, međutim, ne može biti govora glede Kaićeve tvrdnje kako sam ja „jedan od najvećih medijskih profitera od atentata na Zorana Đinđića“! Mogao je, makar, kod gazde da se raspita ko i danas ima najviše benefita od Đinđićeve smrti. Gazda to zna bolje od svih. I možda će javno reći na suđenju, ako ga Kaić pozove za svedoka, kako bi argumentovano odbacio tužbu zbog ove primitivne klevete! Ne bih se više zadržavao oko Kaića, niti trošio prostor Danasa. Bez iole srdačnosti i poštovanja.

Autor je „saradnik Tvitera“

Pojašnjenje glavnog i odgovornog urednika

Gospodine Lekiću, kao što vidite, ovoga puta smo objavili sve vaše kvalifikacije. Prošli put to nismo uradili, jer smatram da je to uvreda na bazi nečijeg imena. Ali, da vas ne bismo „ulepšavali“, ostavljamo ovoga puta čitaocima da imaju uvid u celinu vaših razmišljanja. Ja i dalje mislim da je to uvreda, koju ovakav dnevni list nije dužan da objavljuje.

S poštovanjem,

Zoran Panović