Centar za obrazovne politike se već dugo godina bavi obrazovanjem i stekli smo utisak da ni građani ni političke partije nemaju veliko interesovanje za obrazovanje, da su dominantne teme predizbornih kampanja nezaposlenost i privreda i da se ne prepoznaje značaj dugoročnog ulaganja u obrazovanje kao jednog od načina za izlazak iz siromaštva i krize.
U tom smislu, promena odnosa prema obrazovanju i uvažavanje njegovog značaja i, pored ostalog, ukazivanje na to da veći obrazovni nivo i kompetencije stanovništva predstavljaju jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja, mogli bi biti dobri oslonci u kampanjama. Dodatno, ne bi trebalo gubiti iz vida ni pitanja koja se odnose na pravednost obrazovanja. Tako je na primer obezbeđivanje jednakosti pristupa visokom obrazovanju usvojeno kao princip u više strategija koje je donela Republika Srbija, ali se na njemu veoma malo učinilo, što ovu temu čini veoma značajnom.
Naredna vlada bi trebalo da uloži dodatne napore u povezivanju i koordinaciji sektora obrazovanja, socijalne zaštite, zdravstva, ekonomije i finansija kako bi se podržalo ostvarivanje prava svakog deteta da se kvalitetno školuje. Poboljšanje kvaliteta treba da je cilj na svakom nivou obrazovanja i treba da podrazumeva kako kvalitet nastavnih programa tako i nastavnog osoblja. S tim u vezi treba raditi na razvoju sistema obrazovanja nastavnika koji stavlja podjednaku važnost na stručnost nastavnika u pogledu akademske discipline, ali i stručnost u domenu psihološko-pedagoških i metodičkih znanja, te uspostaviti kopče unutar sistema obrazovanja i daljeg obučavanja nastavnika.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da nastavi sa usaglašavanjem svih obrazovnih podsistema sa EU regulativom, ocenjivanje bi u većoj meri trebalo da postane formativno i prilagođeno mogućnostima i trudu učenika, a nastavnik učenikova mentorska podrška za test na kraju obrazovnog nivoa. Spoljašnje vrednovanje osnovnih i srednjih škola treba pojačati i učiniti da bude takvo da daje jasne instrukcije školi koje segmente treba popraviti, a objektivnim merenjem, preko postignuća učenika, ovo se može sistemski pratiti. Uvođenje jedinstvenog informacionog sistema prosvete bi značajno unapredilo kvalitet celokupnog obrazovanja. Što se tiče visokog obrazovanja, prvi indikator posvećenosti jedne države da podrži i osigura kvalitetno visoko obrazovanje jeste procenat budžetskih sredstava koji se odvaja za visoko obrazovanje i nauku, te se imajući u vidu tendenciju stalnog smanjivanja ovog broja, otvara još jedno polje na kome bi buduća vlada trebalo da radi.
Ocenu stanja je često teško dati zbog nedostatka pouzdanih podataka o mnogim segmentima obrazovanja što, uprkos velikom trudu RZS, onemogućava sprovođenje ne samo ozbiljnih analiza i formiranje praktičnih politika na osnovu njih, već i sprovođenje strategija na koje se RS kao država obavezala.
Sistemi obrazovanja i socijalne zaštite ne sarađuju dovoljno što se negativno odražava kako na obuhvat tako i na odustajanje od školovanja učenika iz osetljivih društvenih grupa, a politike u oblasti ekonomije i obrazovanja i dalje nisu dovoljno povezane sa projekcijama ekonomskog razvoja. Kroz procedure upisa na visoko obrazovanje se na različite načine još uvek ispoljava značajnost socio-ekonomskog statusa, a postojeći sistem stipendiranja i kreditiranja studenata ne obezbeđuje u potrebnoj meri zaštitu studenata lošeg imovnog stanja, već je materijalni položaj studenata samo dopunski faktor uz primaran kriterijum uspeha na prijemnom ispitu i kasnije tokom studiranja.
Ipak, analize koje postoje pokazuju da je uvođenje inkluzivnog obrazovanja postiglo niz uspeha, ali da ima još puno toga da se radi, prvenstveno na jačanju svesti nastavnika zašto je inkluzivno obrazovanje važno, kao i koje su opšte dobiti od njega.
Autorka je direktorka Centra za obrazovne politike
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
