Natopljeni kišom, blatnjavih patika i čizama, iscrpljeni, gladni, sa decom u naručju od kabanica i izanđalih ćebadi. Od kampa u Miratovcu nekoliko grupa migranata koji su iz Makedonije vozom stigli do Tanbanovaca, pešačeći oko pet kilometara, stižu u Prihvatni centar u Preševu. Humanitarna pomoć je gotovo „automatizovana“. Veći broj volontera iz zemlje i inostranstva najpre deci i ženama daje topao čaj. Stižu i sendviči.
Prostor u preševskom prihvatnom centru je zagrejan. Tu je između 150 i 200 migranata. Kašalj dece. Isparava vlažna odeća na telima ljudi koji putuju nedeljama iz pravca Turske, preko Grčke ka Srbiji, odakle „što pre žele dalje“.
– Naročito je teško na granici Grčke i Makedonije. Tu je makedonska policija pojačala kontrolu. Prolaze samo naši sunarodnici iz ratom zahvaćenih područja. Ljudima nepoznate osobe nude lažna dokumenta koja ih „identifikuju“ kao ljude iz Sirije, iako oni to stvarno nisu. Ne znam koliko, ali se ta dokumenta plaćaju u dolarima i evrima – ispričao je za Danas Haif trgovac iz Avganistana, koji sa suprugom i maloletnim sinom putuje već dve sedmice. Želi u Švedsku, a da li će tamo i stići ni sam ne zna. On kao i drugi migratni žele da se nakon kratkog odmora i obavljanja policijske registracije ukrcaju u neki od autobusa koji u dugoj koloni čekaju da prihvate migrante i krenu ka Šidu. Humanitarci poručuju da imaju dovoljno hrane, vode i ćebadi. Sada nedostaje topla odeća i obuća. Obuća namenjena deci je u ovim hladnim i kišnim danima prioritet.
– Imamo uslove za smeštaj u toplim uslovima većih grupa migranata i za sada su naši kapaciteti polupopunjeni. Malo njih se zadržava. Duže ostaju samo oni koji imaju zdravstvene probleme, sa mališanima, ili oni koji su iscrpljeni od dugog puta po kiši – odslikava za Danas aktuelnu situaciju Amet Halimi, iz Crvenog krsta u Preševu, navodeći da ovde dnevno prođe oko hiljadu migranata, što je višestruko manje u odnosu na prethodne sedmice kada je ovde prolazilo i do 8.000 osoba.
Ispred prihvatnog centra prodaju se SIM kartice za mobilne telefone. Cena višestruko veća i naplaćuje se u devizama. Ima i slučajeva prodaje gumenih čizama i dečje obuće, ali retko ko od migranata prihvata ovu trgovinu. Obuću dobijaju u Prihvatnom centru. Prodaja SIM kartica je van nadležnosti humanitaraca, a u blizini nema nijednog kioska gde bi se one mogle kupiti po regularnoj ceni od nekoliko stotina dinara.
Vozovi
Migranti su ponovo počeli da koriste i železnički prevoz. Vozovi ka Šidu idu dva puta dnevno, a u slučaju većeg broja migranata organizuje se i vanredni polazak uz cenu karte od 15 evra do Šida. To je mnogo manje od autobuske koja se kreće od 25 do 35 evra. Ni kiša ni hladnoća ovim ljudima ne „gase“ nadu da će uspeti u svojoj misiji borbe za bolji život, uprkos potpuno promenjenim okolnostima nakon svega što se izdešavalo poslednjih dana u Parizu i drugim zemljama EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
