Kako očistiti pravosuđe od korupcije?

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Pravosuđe nije postalo „čisto“ od korupcije iz više razloga, kaže bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević. Jedan od njih je katastrofalno loše sproveden postupak reizbora.

– Među reizabranim sudijama ima onih koji nisu ni stručni ni dostojni da obavljaju sudijski poziv. Ustavni sud se prilikom žalbi nije pojedinačno bavio slučajevima, već je sve koji su izbačeni vratio na funkcije zbog neoprostivih grešaka u postupku reizbora, kaže on.

Više od 20 sudija koji su su učestvovali u izbornoj krađi 1996. godine na lokalnim izborima i sada su sudije. Devet sudija za koje je Veliko personalno veće utvrdilo da postoje razlozi za njihovo razrešenje i sada su sudije, kaže Ivošević i dodaje da su oni koji su pristajali na naloge političke vlasti i sada na sudijskoj funkciji.

Poseban problem su sistemski razlozi zbog kojih je korupcija i dalje prisutna u pravosuđu.

– Oni se nalaze u propisima koji su i u Ustavu i u zakonu. Najvažniji sistemski razlozi leže u povezivanju onih od kojih koruptivni uticaji kreću, onih koji te uticaje prenose i onih koje te uticaje materijalizuju. Žarišta visoke korupcije su obično u političkim partijama. Odatle kreće uticaj i ide ka nosiocima izvršne vlasti koji to prenose rukovodiocima pravosudnih organa – predsednicima sudova i javnim tužiocima, koji to, opet, materijalizuju preko onih koji će postupati po određenim predmetima. Da bi se suzbila korupcija neophodno je da se neutrališu njene transmisione poluge, a to se može postići izmenama Ustava i pravosudnih zakona, navodi Ivošević.

Potpredsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović kaže da je rasprostranjenost korupcije u društvu velika jer sistem nema dobre mere da je spreči, a ni pravosuđe nije sposobno da se na efikasan i pravičan način bori protiv toga.

– Ako govorimo o pravosuđu kao nezavisnom u odnosu na druge dve grane vlasti, ono je nezavisno baš zato što bi trebalo da ih natera da poštuju zakone koje su sami doneli. Međutim, vidimo da kad se dese političke promene, imamo i promene u pravosuđu. Evidentno je da negde postoji taj politički uticaj. NJega je, međutim, teško dokazati jer nije direktan i sve ređe je direktan, tvrdi Hadžiomerović.

Prema njegovim rečima, uticaj na sudsku vlast može se posmatrati i kroz ponašanje samih predstavnika sudske vlasti, kaže Hadžiomerović.

– Kad imate Visoki savet pravosuđa koji bi trebalo da vas štiti, koji je garant vaše nezavisnosti, a on to ne radi, dolazimo na pitanje podaničkog duha. Da li su sve sudije sklone autocenzuri zato što su slabe ili ih je život tako naučio? Ponašaju se oportuno jer ako se suprotstave, izbaciće ih, kao što su Zorana Ivoševića dvaput izbacili iz Vrhovnog suda Srbije, naglašava Hadžiomerović.

Stanojević: Najveći pritisci od supružnika

Bivši sudija i tužilac, advokat Jovan Stanojević kaže da korupciju podstiče i nepostupanje u kratkim rokovima. On, takođe, smatra da najveći pritisci na rad pravosudnih organa ne dolaze iz drugih struktura vlasti, već iz okruženja, odnosno bliskih ljudi.

– Dok čovek radi u tužilaštvu ili sudu teško može da zna da li se nešto dešava. Ali, ako neko zna kakva je situacija, to su advokati. Nijedna jedina stranka mi nije rekla da je probala da bilo šta da kako bi došla do neke koristi. Za mene je ono što najviše pogoduje korupciji nepostupanje u kratkim rokovima. To podstiče stranke da traže veze. Takođe, najveći pritisci nisu iz politike, već od onih koji su najbliži, od bračnih drugova, komšija ili kolega, tvrdi Stanojević.