Predsednik Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti, bivši oficir bezbednosti Vojske Jugoslavije i poslanik SNS Momir Stojanović sa još 16 građana Đakovice našao se na Interpolovoj „crvenoj“ poternici zbog sumnje da je 1999. na Kosovu i Metohiji počinio zločine nad civilima. Nezvanične tvrdnje državnih zvanička u Beogradu da je zahtev za raspisivanje poternice podneo Euleks, juče je zvanično potvrđen našem listu u sedištu Misije EU u Prištini.
Na Interpolovom sajtu piše da je poternica raspisana na zahtev „sudskih vlasti pod mandatom Unmika“, iako je Misija UN na Kosovu svoje nadležnosti u oblasti pravosuđa 2008. prenela na Euleks i delom na Prištinu. Poternica je raspisana na osnovu optužnice za zločine počinjene u aprilu 1999. u dolini Caragoj (Reka Keć), koju je podigao Osnovni sud u Đakovici, prema kosovskom Zakonu o sudovima, nadležan za opštine Đakovica, Mališevo i Orahovac.
Prema pisanju frankfurtskih Vesti na poternici je 15 Srba i po jedan Crnogorac i Albanac, što se dovodi u vezu sa nedavnim hapšenjem prognanika iz Đakovice Miraša Gegovića u Podgorici, kome je tamošnji Viši sud odredio ekstradicioni pritvor u trajanju do šest meseci. Gegović se nalazi na listi optuženih đakovačkog suda.
omir Stojanović, rodom Đakovac, koji je od 1993. do 1996. bio zamenik, a potom do 1999. i načelnik za bezbednost Prištinskog korpusa VJ, izjavio je juče da je „ponosan na sve što sam radio u životu“ i da „nema nameru da se stavlja u poziciju da se brani“.
– Podizanje Interpolove optužnice protiv mene i još 16 ljudi iz Đakovice je politički pritisak. Nadam se da iza sebe imam državu koja će o tome da se odredi, jer raspisivanje ovih poternica ima za cilj da zaplaši ljude da se vraćaju na KiM i da omogućii da se njihova imovina na Kosovu razgrabi – rekao je Stojanović juče novinarima u Skupštini Srbije.
On smatra da je „raspisivanje poternice treba da ublaži efekte najavljenog formiranja suda za zločine OVK na KiM“.
Naš list juče iz MUP Srbije, ni iz vladine Kancelarije za KiM nije dobio odgovore na pitanja da li je Interpol obavestio nadležne nadležne vlasti u Beogradu o ovoj poternici i šta će preduzeti. U Ministarstvu pravde Danasu je rečeno da neće komentarisati ovaj „slučaj“.
– Beograd je pogrešio što nije procesuirao sve što je mogao. Još u vreme formiranja Haškog tribunala znalo se da će se pre njim suditi za najvažnije zločine, dok će se sve drugo suditi pred nacionalnim sudovima. Prošle godine je između međunarodne zajednice i Prištine postignuta apsolutna saglasnost da se i na Kosovu uspostavi takav sud, ne samo za zločine OVK, nego za sve zločine počinjene na KiM. Reč je o više od 200 slučajeva ratnih zločina, od kojih se samo 10 pominje u izveštaju Dika Martija. Zato ima tako puno nervoze na obe strane, pogotovo što se još radi na prikupljanju dokaza, a ratni zločini ne zastarevaju – kaže za Danas politički analitičar Dušan Janjić.
Velika Kruša protiv Srbije
Meštani Velike Kruše zatražili su institucionalnu podršku za hitnu tužbu, dok su svedoci živi, protiv Srbije za zločine počinjene u martu 1999. godine. Prema pisanju prištinskog dnevnika Koha ditore, u Velikoj Kruši terete srpske snage za pljačku, uništavanje imovine i masakr 241 stanovnika i gostiju ovog sela. Ovaj zahtev je usledio nekoliko dana pošto je ambasador SAD u Prištini Trejsi Džejkobson izjavila da je „što brže formiranje specijalnog suda važno za dobrobit i budućnost Kosova, jer će ovaj sud otkloniti crnu mrlju koja stoji nad OVK i nikako se neće baviti slavnom borbom OVK''.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
