Besplatni udžbenici udar na džep

Roditelji negoduju što su na tom spisku radni listovi za srpski, matematiku i svet oko nas ili prirodu i društvo drugih izdavačkih kuća, u odnosu na izdanja koja će kupiti država i za koja su se pre nekoliko godina opredeljivali upravo učitelji. Iz škola poručuju da im je dodatna literatura neophodna, jer je postojeće udžbenike (u upotrebi su tri godine) „pregazilo vreme“.

Primer beogradske OŠ „Radoje Domanović“, o kome je Danas nedavno pisao, nije usamljen. Tako će recimo učenici drugog razreda OŠ „Mladost“ morati da kupe dodatne radne listove iz sva tri pomenuta predmeta, što uz udžbenički komplet za strani jezik košta nešto manje od 3.000 dinara, a deca koja idu u boravak treba da imaju još jednu radnu svesku iz matematike.

– Tražili smo da roditelji kupe dodatnu literaturu jer su se postojeći udžbenici pokazali kao nedovoljno podsticajni za uvežbavanje naučenih sadržaja. O tome su se izjasnila stručna veća, nastavničko veće škole, kao i savet roditelja – kaže za Danas Vesna Jocić, direktorka OŠ „Mladost“.

Kao primer ona navodi radnu svesku za uvežbavanje latinice, koja je, kako kaže, pre četiri godine delovala dobra, ali se u praksi pokazalo da su zahtevi neprimereni. Ona ističe da učitelji takođe fotokopiraju nastavne materijale, što školu mesečno košta između 40.000 i 50.000 dinara, te da je odluka o nabavci dodatnih radnih svezaka motivisana isključivo željom da se poboljša kvalitet nastave.

– Očekivali smo da ćemo ove godine imati priliku da ponovo biramo udžbenike, jer su neki od postojećih puni materijalnih grešaka. Bilo bi dobro kada bismo mogli da se ponovo opredeljujemo bar za radne sveske – kaže Jocićeva.

Ipak, roditelj učenika jedne beogradske škole koji se javio našoj redakciji pita u čemu je razlika u kvalitetu rada učiteljice koja u nastavi koristi samo radne listove koje kupuje država, kopira dodatne materijale i sama sastavlja zadatke od one koja naruči dodatne radne listove, koji potom ostanu nepopunjeni. Da li se iza toga kriju „dilovi“ sa izdavačkim kućama od kojih nastavnici dobijaju proviziju?

– Ne bih komentarisala da li neki to rade ili ne, jer takve stvari ne bi smele da se događaju. Učitelji su došli u situaciju da sve što urade ne valja. Ako vode decu na rekreativnu nastavu, optužuju ih da hoće da zarade od dnevnica, ako traže da se kupi neka knjiga, da uzimaju proviziju… Smatram da najveći broj učitelja preporučuje dodatnu literaturu iz najboljih namera, da bi poboljšali kvalitet rada i da bi deca više vežbala, a ne da bi na tome zaradili – kaže Nataša Nikolić Gajić, predstavnica Saveza učitelja Srbije.

Na pitanje da li se postojeći udžbenici mogu oceniti kao prevaziđeni ako nastavni program nije menjan, ona odgovara da je u međuvremenu „možda promenjen pristup ili su u novim izdanjima bolja idejna rešenja“.

– Ja ne tražim od roditelja da kupuju dodatnu literaturu za školu, ali im preporučim šta bi deca mogla da koriste kod kuće za vežbanje. Kopiram nastavne listiće, sastavljam zadatke prema individualnim potrebama svojih učenika, ali mislim da kolege koje traže da roditelji kupe dodatne radne sveske nisu motivisani zaradom i da takav način rada nije sporan – smatra Nikolić Gajić.

Samo uz odobrenje saveta roditelja

Iz Ministarstva prosvete poručuju da kupovinu dodatne literature mora da odobri savet roditelja svake škole, ali i da je mnogo bolje da nastavnici pripremaju dodatne nastavne materijale u skladu sa potrebama svojih učenika.