Bez ulaganja gubimo trku sa svetom

Od visokoškolskih ustanova iz regiona, na Šangajskoj listi je i dalje Univerzitet u Ljubljani, koji se nalazi stepenicu niže od BU – između 401. i 500. mesta, dok je Sveučilište u Zagrebu ove godine ostalo van liste.

Uz čestitke, iz akademske zajednice i Ministarstva prosvete i nauke stižu i upozorenja da će se uskoro osetiti posledice višegodišnjeg lošeg odnosa države prema nauci, što će neminovno dovesti do pada Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi.

– Još dve-tri godine očekujem dobre vesti, jer se boduju minula vremena, a kako je u poslednjih godinu i po došlo do kraha srpske nauke i pomak se ne nadzire ni u 115 dana rada nove vlade, bojim se da ćemo i u ovoj oblasti doći na niske grane. Naučnici od konkursa 2010. nisu kategorisani iako je to trebalo uraditi 2013. godine, tako da je pad motivacije evidentan i po tom pitanju – ocenjuje za Danas Tibor Sabo, savetnik rektora Univerziteta u Beogradu.

On dodaje da je ovo „verovatno najbolji plasman koji Srbija ima na svetskim listama u bilo kojoj oblasti“, ilustrujući to podatkom da na Šangajskoj listi svega 42 do 45 zemalja imaju najmanje jedan univerzitet, a čak devet država EU nijedan. Sabo podseća da su ove godine bodovani naučni radovi iz 2012, kada je na BU publikovano 3.238 radova, što je najbolji rezultat do sada. Iako će se naredne godine računati 2013, kada je bilo velikih problema sa finansiranjem nauke, to se neće odmah osetiti jer da bi neki naučni rad bio objavljen potrebne su dve do tri godine rada.

– Smanjena sredstva za rad istraživača, što je posledica negativne budžetske situacije i krize, sigurno će uticati na poziciju naših univerziteta, fakulteta i instituta. Međutim, mi pratimo situaciju i nadamo se da će poboljšanjem finansiranja koje očekujemo u 2015. godini, pre svega u oblasti realizacije sredstava namenjenih istraživačima iz kredita Evropske investicione banke, negativni efekti biti prevaziđeni – kaže za Danas Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, napominjući da je plasman BU na Šangajskoj listi, koja obuhvata svega dva odsto svetskih univerziteta, „dokaz kvaliteta i konkurentnosti“.

Iz Ministarstva prosvete i nauke očekuju da će ovaj uspeh biti „podsticaj i motivacija za mlade koji će akademska zvanja sticati u zemlji“.

– Ovaj uspeh, za koji su zaslužni svih 31 fakulteta i 11 instituta u sastavu Beogradskog univerziteta, jeste pokazatelj njegove naučnoistraživačke snage. Potencijal BU je ogroman, ali ne treba gajiti lažnu nadu da su vrhunski rezultati mogući bez snažnije finansijske podrške nauci – smatra Ivanka Popović, prorektorka za nauku Univerziteta u Beogradu.

Ona ističe da će se posledice neodgovarajućeg odnosa prema nauci od pre godinu i po dana, kada je došlo do neredovnih isplata zarada istraživačima i materijalnih troškova za rad, osetiti u godinama koje slede. Prorektorka Popović kaže da je teško proceniti brzinu opadanja na rang-listi, ali dodaje da ipak ne očekuje „sunovrat“.

– Bez konstantne i stabilne politike finansiranja nauke ne može biti napretka. Finansiranje nauke ne trpi neizvesnost. Nemir i nestabilnost se odražava na učinak istraživača i kontinuitet njihovog naučnoistraživačkog rada. Srbija je po izdvajanju za nauku, koje iznosi 0,3 odsto, na dnu u Evropi. Ne tražimo nemoguće, već samo da se poštuje ono što piše u Strategiji naučnotehnološkog razvoja koju je Vlada Srbije usvojila. A to je da se za nauku izdvaja do jedan odsto iz BDP-a. Sa ovako malim sredstvima uspeh Beogradskog univerziteta je neverovatan – ocenjuje Popovićeva.

Šangajska lista, koju svake godine objavljuje univerzitet Jiao Tong iz Šangaja, jedna je od najuticajnijih koja rangira najbolje univerzitete u svetu. Kriterijumi koji se uzimaju u obzir su, između ostalog, broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, citiranost i broj naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima.

Podsećamo, Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi prvi put se našao 2012. godine kada je svrstan u grupu univerziteta koji zauzimaju između 401. i 500. mesta. Prošle godine popravio je rang i našao se u grupi 400 najboljih.

Neprikosnoveni Harvard

Na Šangajskoj listi među top 10 nema promena. Prvo mesto, dvanaestu godinu zaredom suvereno drži Harvard, slede Stanford, MIT, Berkli i britanski Kembridž, a potom Prinston, Kalteh, Kolumbija, Čikago i Oksford. Među 100 najboljih i dalje dominiraju američki univerziteti.