Bracanović: Đinđić smenio Mijatovića i Petrovića zbog slabe komunikacije sa JSO

Svedočeći u postupku za oružanu pobunu JSO iz novembra 2001. Bracanović je osporio zvaničnu verziju da je imenovan za zamenika direktora BIA na zahtev Milorada Ulemeka Legije i pobunjenih pripadnika JSO.

– Đinđić je smenio (Zorana) Mijatovića i Gorana (Petrovića) zbog slabe komunikacije sa Jedinicom. Bio je pragmatičan čovek i kažnjavao je po kratkom postupku, naveo je Bracanović tvrdeći da je priča o „trulom kompromisu“ sa JSO u vezi s njegovim postavljenjem konstruisana nakon Đinđićevog ubistva i akcije Sablja.

Bracanović je više puta pomenuo svoj odnos sa Đinđićem, prepričavši između ostalog i to kako ga je Čedomir Jovanović prvo pozvao u šetnju u park ispred Skupštine grada, pa potom u Krunsku, sedište Demokratske stranke. Tamo ga je Đinđić upitao da li zna nekog poštenog policajca za službu za borbu protiv organizovanog kriminala. „Predložio sam mu Radovana Kneževića, načelnika PU u Subotici, i on je to i prihvatio. Knežević i ja smo u Institutu za bezbednost pronašli literaturu po kojoj smo predložili nacrt Uprave kriminalističke policije, i ta služba je i danas uglavnom tako ustrojena“, ispričao je Bracanović.

Upitan da li je bio Legijin najpoverljiviji čovek, Bracanović je odgovorio da je uzajamno poverenje bio jedini način da se „preživi na ratištu“ i podsetio da je sa JSO proveo na Kosovu, 1997, 1998 i 1999. godinu.

Bracanović je rekao da mu je poznato da su se Legija i Đinđić viđali na privatnim proslavama, kao i da je Đinđić i od njega i od Legije tražio savet o hapšenju (Željka Maksimovića) Make u Crnoj Gori.

– Po dolasku u BIA, Andreja Savić i ja formirali smo komisiju, na čelu sa Mišom Vilotićem, koja je trebala da ispita dešavanja u operativi i finansijama. Komisija je pronašla transkripte nezakonitog prisluškivanja telefonskih razgovora bez odobrenja suda. Prepis su sačinila dva analitičara i to u samo jednoj kopiji, koja je išla ministru policije Dušanu Mihajloviću. Garantujem da je on i danas najobavešteniji čovek u Srbiji, naveo je Bracanović. Upitan da li je taj prepis u BIA, Bracanović je odgovorio da se verovatno nalazi ili u analitičkoj službi ili beogradskom centru. Vezano za istrage ubistva Ivana Stambolića, i zločina Zemunsko-surčinskog klana, BIA je prisluškivala razgovore u operacijama šifrovanih imena – Šumadija i Kaktus, naveo je Bracanović. Kako su advokati precizirali, zbog nezakonitog prisluškivanja protiv Mihajlovića i Petrovića je vođen postupak pred Višim sudom u Beogradu, koji je 2012. zastareo.

Politička ubistva

Bracanović je ispričao i da mu je pokojni vođa „zemunaca“ Dušan Spasojević, kada ga je tokom pobune vozio u bazu JSO u Kuli, u kolima rekao da zna ko je izvršio neka politička ubistva u Srbiji. „Rekao je da je ubistva izvršio neki Nemanja i dao mi njegov broj mobilnog telefona. Znajući da kriminalci uvek pričaju o ubistvima, nisam se bavio time, broj sam dao Kneževiću“, tvrdi Bracanović.

Sukob sa Petrovićem

Prema Bracanovićevim navodima, do sukoba između njega i Gorana Petrovića došlo je u vreme kada su obojica radili u Odeljenju za međunarodni terorizam. „Operativci su se iz tajnog pretresa hotelske sobe vratili sa praznim snimcima, pa je Petrović došao nešto da me provocira. Gurnuo sam mu glavu u lavabo sa vodom da ga malo relaksiram.“

Fiksiranje

Mada svedok tužilaštva, Milorad Bracanović se tokom svog svedočenja u jednom trenutku obratio sudu rečima „fiksira me tužilac i smeje se, da se i ja nasmejem njemu, pa da nastavimo“.

Pomorandže i vaga

– Goran Petrović je čudan i ciničan čovek. Kao šef američke grupe u Odeljenju za terorizam, on je na svom radnom stolu imao vagu, a pored dve velike kutije sa pomorandžama, koje je prodavao, što nije zapamćeno u službi, tvrdi Bracanović, o svom bivšem kolegi i šefu Državne bezbednosti, koji je sad zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova.