Dopunskim školama ne preti katanac

Pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov za Danas kaže da rad dopunskih škola nije ugrožen i da će konkurs za izbor nastavnika biti završen u junu.

– Da bismo povećali broj škola i obuhvat dece, prednost na konkursu će imati honorarni nastavnici, jer su tri do četiri puta manje plaćeni pošto žive u zemlji u kojoj se odvija nastava. Zasad ne možemo da procenimo koliko će biti angažovano honorarnih, a koliko redovnih nastavnika, jer nemamo informaciju koliko zainteresovanih kandidata već borave u zemljama u kojima se odvija nastava. Planirano je da konkurs bude završen u junu i da ugovore sa nastavnicima potpišemo početkom jula – objašnjava Šuvakov.

Nastavnici su, s druge strane, u dilemi da li im sleduje otkaz ili novi ugovor, a kašnjenje cele procedure povlači i niz praktičnih pitanja, od zakupa stana, radnih viza do toga u koje škole da upišu sopstvenu decu, pošto su mnogi u inostranstvu sa porodicama.

Iz Ministarstva prosvete poručuju da niko neće ostati bez posla.

– Svi redovni nastavnici su zaposleni u školama u Srbiji na neodređeno vreme, što je jedan od uslova za učešće na konkursu, a radni odnos im miruje dok su angažovani u inostranstvu. Dakle, ukoliko im ne bude produžen ugovor za rad u dopunskim školama, oni se vraćaju u svoje škole u Srbiji i nastavljaju nesmetano da rade – ističe Šuvakov.

Izbor nastavnika koji su iz Srbije upućivani u dopunske škole godinama unazad pratila je priča o nameštenim konkursima i vezama, a resorno ministarstvo je tek 2009. donelo pravilnik, kojim je ovaj segment obrazovanja sistemski uređen. Razlog za veliko interesovanje za rad u inostranstvu su i solidne plate – redovni nastavnik ima osnovnu zaradu od 1.600 evra, odnosno 3.200 švajcarskih franaka, putne troškove oko 200 evra (400 franaka), koliko iznosi i dodatak na broj učenika, a sleduje mu i novac za telefon. Dakle, država u proseku izdvaja oko 2.000 evra, odnosno oko 4.000 franaka po redovnom nastavniku dok su honorarni nastavnici plaćeni po učinku, u proseku 600 evra.

inistarstvo prosvete je u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova nedavno sprovelo onlajn anketu da bi utvrdilo koliko su roditelji u dijaspori zainteresovani da upišu decu u škole dopunske nastave i da li bi pokrivali deo troškova. Odziv je bio slab – upitnik je popunilo 824 roditelja iz dijaspore, a nešto više od polovine je spremno da sufinansira dopunsku nastavu. Njih 164 je navelo i iznos, koji u proseku iznosi 55 evra mesečno, a najveći broj roditelja spreman je da izdvoji od 10 do 20 evra mesečno po učeniku.

ilovan Šuvakov kaže da anketa pokazuje da postoji interesovanje roditelja za nastavu srpskog jezika sa elementima istorije i kulture i za decu koja nisu dosad obuhvaćena dopunskom nastavom, odnosno mlađu od šest i stariju od 15 godina.

– Kao jedan od glavnih problema roditelji su naveli nabavku udžbenika, a dijaspora iz Nemačke se žali da je kvalitet nastave promenljiv i da zavisi od nastavnika koji izvodi nastavu. Razmatramo mogućnost korišćenja informacionih tehnologija za praćenje izvođenja nastave, uvođenje elektronskog dnevnika, ali i eventualnu upotrebu računara za nastavu na daljinu, tamo gde je to primereno i uzrastu i predznanju učenika – ističe Šuvakov.

Prednjače Švajcarska i Nemačka

Dopunske škole trenutno pohađa oko 4.000 dece iz dijaspore. Najviše ih je u Švajcarskoj (1.664) i Nemačkoj (1.142). U Francuskoj nastavu prati 341 dete, u Italiji 356, Grčkoj 242, Belgiji 35, Južnoj Africi 32 i Kini sedmoro. Ministarstvu stalno stižu zahtevi za povećanjem broja grupa, ali i otvaranje škola u drugim državama. U dopunskim školama deca uče tri predmeta – srpski jezik, moja otadžbina Srbija i osnove kulture srpskog naroda.