DS i Nova stranka u Tadiću vide glavnog krivca

Istraživanje koje je sproveo BIRODI nije obuhvatilo sve političke stranke koje nisu na vlasti, ali jeste dobar deo opozicije i to onih stranaka koje su bolje rangirane. Kada je reč o sadržaju tvitova, analiza pokazuje da je DS imala 24 stranačka saopštenja, za njom idu Dveri sa 15 i LDP sa 13, a najmanje imaju SDS sa sedam, SRS sa četiri i DSS sa dva.

„Analizirane stranke koriste čitav niz pokazatelja kako bi dokazale potrebu za proverom volje naroda, odnosno potrebu za izborima na različitim nivoima – pominju se neispunjena predizborna obećanja partija na vlasti, partizacija države, korupcija, loš rad lokalnih samouprava, afera sa Radulovićem… Stranke se trude i da motivišu građane kako bi izašli i glasali za njih, a u tome prednjači DS koji konstruiše čitav niz motivacionih parola. Sa druge strane, DSS ukazuje da apatija odgovara SNS-u i njihovim vernim 'klijentizovanim glasačima'“, navodi se u BIRODI analizi.

O izborima je tako DS tvitovala za dve nedelje 15 puta, Nova stranka šest, DSS i Dveri po tri, SRS i LDP po dva puta, dok su radikali ostavili samo jedan tvit na ovu temu. „U vreme kada se sprovela analiza kristalisali su se neki parovi među strankama iz uzorka, a to su DSS-Dveri i DS-Nova stranka. DSS i Dveri pozicioniraju se više udesno, oštro se suprotstavljajući ostatku političkih stranaka, kako u opoziciji tako i onima na vlasti – svi se oni izjednačavaju kao izdajnici, pljačkaši, strane sluge. Zajedno sa radikalima sebe nazivaju „patriotske stranke“, a time već na nivou jezika, a kasnije i kroz jasne stavove, diskvalifikuju ostale stranke, označavajući ih kao izdajničke“, pokazuje analiza.

Kako se dodaje, kod Dveri i DSS postoji izvesna rezervisanost oko saradnje sa radikalima, ali i želja da do nje dođe, jer kako navodi Boško Obradović „prirodno je da patriotske snage sarađuju“.

„Neprijateljstvo koje je među desnicom usmereno na ostatak opozicije, kod saveza DS-Nova stranka se najpre usmerava ka Tadiću i njegovoj stranci. Osim što žustro kritikuju režim, ove dve stranke teške reči imaju i za lidera socijaldemokrata – on se vidi kao izdajica koji je napustio stranku, svojim lošim postupcima je omogućio uspon Aleksandra Vučića i SNS, a smatraju i da nema saradnje sa nekim ko se nudio sadašnjem premijeru. Iako Živković ukazuje da su oni u prošlosti grešili, čini se da DS i Nova stranka u Tadiću pronalaze glavnog krivca i da ih on lišava dobrog dela odgovornosti za prethodne neuspehe“, ocenjuje BIRODI.

Istovremeno, dodaju, lider Nove stranke promoviše Pajtića i DS ukazujući da oni imaju zadatak da okupe oko sebe opoziciju. S druge strane, analiza pokazuje da Tadić nastupa samouvereno ubeđen da SDS može biti stožer nove opozicije, da ima potencijala da objedini opoziciju, te da pregovara sa nekim strankama, ali njih ne imenuje.

Svi dovode slobodu medija u pitanje

Što se tiče teme o slobodi medija u Srbiji, sem LDP koji se nije izjašnjavao na ovu temu tokom perioda analize, sve stranke iz uzorka su složne u oceni da je doveden u pitanje koncept slobode medija i da je glavni krivac za to SNS i Vučić, te se dovodi u pitanje jednakost šansi pred predstojeće izbore. „Sanda Rašković Ivić ukazuje da SNS preuzima medije na lokalnom nivou, a upravo o tome govori i Zoran Živković na skupu u Nišu. Sem nemogućnosti da dobiju značajne minute na televiziji, stranke ukazuju i da se vodi negativna kampanja protiv njih, ali i da ne mogu suprotstaviti svoje stavove sa vladajućim strankama i njihovim predstavnicima u nekom TV duelu“, ističe se u analizi aktivnosti opozicionih partija na Tviteru.