Gužva u rasporedu časova

Podsetimo, istraživanje Rajne Dragićević, profesorke Filološkog fakulteta u Beogradu, koje je Danas nedavno objavio, pokazuje da je Srbija na začelju evropskih država po broju časova maternjeg jezika, posebno u nižim razredima osnovne škole. Naši osnovci od prvog do četvrtog razreda imaju pet časova srpskog jezika i književnosti nedeljno, kao i njihovi vršnjaci u Ukrajini, dok su na vrhu tabele Francuska, Turska i Rusija.

Situacija je nešto povoljnija u višim razredima osnovne škole, gde naši đaci imaju pet časova nedeljno u petom razredu, a po četiri do kraja osnovnog obrazovanja, dok je na društvenom smeru u gimnazijama srpski zastupljen sa po četiri časa u prve dve godine, a po pet časova u trećem i četvrtom razredu. I ovde se Turska, a posebno Rusija izdvajaju kao zemlje koje najviše vode brigu o maternjem jeziku. U Srbiji su u najnepovoljnijem položaju đaci srednjih stručnih škola, u kojima je za maternji jezik u svakom razredu ostavljeno po tri časa u rasporedu.

– Zakon o osnovnom obrazovanju jasno određuje nedeljno opterećenje učenika: za prvi ciklus (od prvog do četvrtog razreda) do 20 časova nedeljno, za drugi ciklus (od petog do osmog razreda) do 25 časova nedeljno. U ovaj fond ne ulaze izborni predmeti, kao ni predmet srpski kao nematernji jezik, za pripadnike nacionalnih manjina koji nastavu slušaju na svom maternjem jeziku. U ovaj čvrsto ograničen fond časova valja „spakovati“ sve predmete, i to tako da se zadovolje svi propisani principi, ciljevi i standardi obrazovanja. Jasno je da u postojećim uslovima nema prostora za povećanje broja časova srpskog jezika – objašnjavaju u Zavodu.

Nisu, međutim, srbisti jedini koji žele “dominaciju” u školskom rasporedu. I nastavnici drugih predmeta nezadovoljni su statusom svojih disciplina u školama, što se najbolje videlo prilikom prelaska oglednih obrazovnih profila u redovan srednjoškolski sistem. Čim se nekome “zakine” makar jedan čas, stručna društva oštro reaguju. Jedno od obrazloženja zašto u nekim zemljama ima prostora za veći broj časova maternjeg jezika jeste činjenica da oni imaju predmete poput nauka ili umetnosti u kojima je objedinjeno više disciplina. To bi u našim uslovima zahtevalo potpunu transformaciju nastavničkih fakulteta i posledično gubitak radnih mesta i monopola visokoškolskih ustanova.

U poređenju sa državama u regionu, Srbija je na dnu prema broju časova ovog predmeta. Zavodovi podaci pokazuju da Slovenija ima najveći broj časova maternjeg jezika na nedeljnom nivou (on varira od sedam časova u drugom razredu do 3,5 časa u osmom), ali je u ovoj zemlji dozvoljena veća nedeljna opterećenost učenika.

– Kada bismo srednjom vrednošću opisali zastupljenost časova maternjeg jezika u zemljama u okruženju, dobili bismo sledeće podatke: osnovci u Sloveniji imaju 5,22 časa na nedeljnom nivou, u Crnoj Gori 5,44, Republici Srpskoj 5,11, Hrvatskoj 4,75 i Srbiji 4,62. Primetno veći broj časova u prvom ciklusu obrazovanja imaju Slovenija i Hrvatska. Pritom treba imati u vidu da osnovna škola u Sloveniji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj traje devet godina, kažu u Zavodu, napominjući da je za povećanje broja časova srpskog bilo neophodno promeniti celokupnu zakonsku regulativu i razmišljati o transformaciji nastavničkih fakulteta.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Svenka Savić smatra da puko povećanje broja časova srpskog jezika neće poboljšati pismenost đaka. Ona ističe da je teorijski pristup u srbistici s početka 20. veka, “što znači da sto godina kaskamo da postojeće teorije primenimo u neposrednoj praksi u školama”.

Svenka Savić dodaje da učitelji imaju dovoljno prostora da kombinuju znanja kroz različite nastavne predmete i da se na taj način uveća osetljivost učenika za maternji jezik, a ne samo tako što će deca “bubati” padeže i ostale sadržaje iz gramatike.

– Broj časova maternjeg jezika je zadovoljavajući u srednjoj školi, ako bi ih profesori dobro osmislili, što najčešće nije slučaj. Ne zato što nisu kreativni, nego zato što ih tome niko nije učio. Kod nas je predavanje srpskog jezika na univerzitetima konzervativno, teorijski nedovoljno utemeljeno za nove potrebe… Na seminarima stručnog usavršavanja predaju ti isti nastavnici, tako da je to jedan začarani krug. Zbog toga smatram da povećanje broja časova neće doneti željeni preobražaj nacije u smislu boljeg znanja jezika – ističe profesorka Savić.